Двије жене, мајке и шћери

Двије жене, мајке и шћери

          Сиђеле двије жене према сунцу и бискала свака својега синчића на скуту. У то ево два човјека спрама њих, обје скочише на ноге и рекоше својим синчићима: ђецо! ево нашијех и вашијех отаца а нашијех мужева. Питање је: који су били ови два човјека те су оним женама били и оцеви и мужеви? Била су два Турчина пријатеља, па се договоре те један другоме узме кћер, — даклен су били и оцеви и мужеви, и оцеви оне ђеце.

РеференцеУреди

ИзворУреди

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 208.