Две сестре
Богдана су Турци заробили,
остале су до две сирочета:
једно Стана друго Станислава.
Стана је се млада оженила,
Станислава много поседела; 5
седела је до девет година,
направила до девет кошуља,
десету је шиком шкосала.
Полак, полак — до цара се чуло.
Цар си прати до две верне слуге: 10
„Ите, ите, моје верне слуге!
Ите, ите младе Станиславе,
ни ју бите ни ју па вежите,
невезану код мен’ доведите!”
Послушаше до две верне слуге, 15
па отоше младе Станиславе,
ни ју бише, ни ју па везаше,
невезану код њег доведоше.
Дадоше јој жито да си чини,
ега би јој лице потамлело; 20
колко чини — јоште поубава!
Дадоше јој претешки судови,
ега би јој снага посмалела. —
Дадоше јој дете, да га љуља,
да га љуља, љуто да га куне. 25
Цар на слуге потихо говори:
,,Хајд’ идите моје верне слуге!
Те слушајте младу Стапиславу
како куне млада Станислава?"
Не куне га нег’ га благосиља: 30
„Лули, лули, теткино сестриче!
Да порастеш цару до појаса,
да порастеш, коња да му јашеш,
да га јашеш, често да му сврачаш.“
Послушаше до две верне слуге, 35
послушали цару доказали:
,,Бога тебе, пречестити царе!
Не куне га нег' га благосиља:
'Лули, лули, теткино сестриче!
Да порастеш цару до појаса, 40
да порастеш, коња да му јашеш,
да га јашеш, често да му сврачаш'“.
Таг царица потихо говори:
„Бога тебе, пречестити царе!
То је наша млада Станислава!" 45
Па је пошла царица да иде;
до праг су се живе састајале
од праг су се мртве растајале.
