* * *
Два су цвијета у бостану расла
Два су цвијета <у бостану расла,
мави зумбул и зелена када.
Мави зумбул оде на Дољане,
оста када у бостану сама.
Поручоије зумбул са Дољана: 5
— Душо моја, у бостану кадо,
како ти је у бостану самој?
Поручује из бостана када:
— Душо моја, зумбул са Дољана,
јадно ми је у бостану самој. 10
Што је неба, да је лист хартије,
што је море, да је мурићефа,
што су момци, да су језиџије
па да пишу три године дана,
не би мога исписали јада.10
|
|
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 59.
