Два оца и два сина

Два оца и два сина

     Била су два побратима и оба имали по једнога сина. Један је учио свога сина да се чува да га не би ко преваpио, него он да вара кога би гођ могао; а други свога сина
да му је боље да га ко превари, него он кога. Први син по савјету очину варао је кога је гођ могао и своме оцу доносио, а потоњи често пута пожалио би се оцу како га је та и
та преварио и измамио некад капу или цревље старе, и т. д. — Питање: од ове двојице, којега је свој отац боље, паметније и љепше учио? — Нама се чини они први, који је своме
оцу доносио, а не као потоњи, који је оцу растјецао. — Није истина, јер је једно стећи с трудом и правом муком, а друго преварити и туђом муком своју отровати.

Извор

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 200.