Два братаХрани мајка два нејака сина,
Дохрани јих до тријест година.
Ал' се стала браћа спомињати,
Па говори младји старијему:
„Ходи, брате, да се оженимо! 5
„Мајка нам је врло остарила,
„Неморе нам хладне носит' воде,
„Нит нам море сигурават јела,
„На оџаку ватре наложити.“
Ал' говори старији млађему: 10
„Ходи, брате, да се неженимо!
„Туђе ће нас кћери завадити,
„Нашу стару мајку разцвилити,
„Нашу б'јелу кулу разидати,
„И наше ће њиве разципати, 15
„Изпред двора трње посадити,
„Да брат брату на диване неиде.“
На то млађи ништа небадира,
Нег' он иде у топле подруме,
Себи седла он добра коњика, 20
За се иде он тражит' љубовце.
И он иде у село дјевојци,
Па изпроси он себи ђевојку,
Изпросио и прстеновао,
Па он иде својојстарој мајци: 25
„Ој старице, моја стара мајко!
„За се јесам љубу изпросио,
„За се љубу, а за те снашицу,
„Купи, мајко, кићене сватове,
„Да идемо по моју дјевојку.“ 30
Мати купи кићене сватове,
Од стотине више ни једнога,
Од стотине мање ни једнога,
Па он иде јунак по дјевојку.
Здраво мати свате одпремила, 35
Здраво свате јопе дочекала.
Када била доба до спавања,
Иду свати тихи сан боравит'.
Када било ноћи по поноћи,
Ал' говори драги својој драгој: 40
„Ходи, драга, да т' обљубим лишце!“
Ал' је она њему бесједила:
„Недам, драги, ни видити лишца,
„Док невидим крви до колина,
„До колина, твога брата главе, 45
„Твога брата, а мога дивера.“
Јопет на то ништа небадира,
Веће својој он говори драгој:
„Ходи, драга, да т' обљубим лишце!“
А она је њему говорила: 50
„Недам теби ни видити лишца.
„Док невидим крви до колина,
„До колина, твога брата главе,
„Твога брата, а дивера мога.“
Он је јунак њојзи бесједио: 55
„Како б' брату ја одсико главу?“
А она је њему говорила :
„Лахко 'ш брату ти одсићи главу;
„Ти припаши своју бритку ћорду,
„Пак ти ајде свом' једином брату. 60
„Ако њега нађеш на спавајућ,
„Русу њему ти одсици главу;
„Ако-ли га ти надјеш код мајке,
„Немореш му одсијећи главе.“
Он припаса своју бритку ћорду, 65
Пак салази он јунак низ кулу.
Кад он сашо у прву одају,
Ал' се братац разговара с мајком,
Неморе му да одсиче главе,
Пореза се по десници руци, 70
Па он иде јопе драгој својој,
Па бесједи јунак својој драгој:
„Видиш, да сам брату одсико главу,
„И себе сам ја окрвавио.“
Она њему јопе говорила: 75
„Недам теби ни видити лишца,
„Док невидим ту братове главе.“
Када јунак ричи разумио,
Узе кују за бијелу руку,
Изводи је он из куле своје, 80
Па 'нда њојзи он одсиче главу,
И он иде својој старој мајци:
„Ој старице, моја мајко стара!
„Синоћ јеси мене оженила,
„Јутрос љуби одсијекох главу.“ – 85
„Зашто, синко, да би те небило!“ –
„Непитај ме, моја мајко стара!
„Ћиде, да свог ја погубим брата,
„Да његову одсијечем главу.“
Кашње мајка оба оженила, 90
До смрти су дохранили мајку,
И у црну земљу сахранили.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
