Дванаести час/16

Шеснаеста појава

Шеснаеста појава

МАРКО и СТЕПАН

МАРКО
Похитај, краљу, из дворца брже!
Лом је, а војска моћног султана
Силаñију нам на колац врже.
Све је већ турско, а ова страна
Према Дунаву још није пала,
Али то биће. Смрт нам већ прети.
Војска је мирна и нема стала.
Пропушта Турке. Шта ће донети
Ноћ ова нема, ко може знати!
Шта да се чини, чуј, краљу наш?
СТЕПАН
Град ћемо мирно Турцима дати.
МАРКО
Шта да се шни?
СТЕПАН
Ради шта знаш?
МАРКО
(не верујући)
Чуј, господару. Шта мислиш реци,
Брже у помоћ војсци притеци.
СТЕПАН
Војска је мирна, шта ћу ја тамо!
Да буде више? Је ли то само?
МАРКО
Краљу, шта радиш? — Издајеш нас зар?
СТЕПАН
Одлази.
МАРКО
Краљу. Зар да турски цар? . . .
СТЕПАН
Ја заповедам. Хоћеш ићи? Не!
МАРКО
(Одлази.)
СТЕПАН
(Седа у наслоњачу и нешто премишља.)
За време ове сцене, Племићка је (она из ранијих сцена) отворила врата дворнице, па кад је
спазила Марка затворила их.