Да сам

На сред села јабука зелена,
Тој јабуци нико не долази,
Окром једна прошена девојка,
И она јој тихо проговара:
„Ој јабуко, једне ли смо среће,
„Свак' те бере, за свакога ниси,
„Свак' ме проси за свакога нисам.
„Мене просе троји просиоци:
„Једни просе из Босне поносне,
„Други просе из Херцеговине,
„Трећи просе из села комшије.
„Мајка даје у Босну поносну,
„Браћа дају у Херцеговину,
„А у село ни браћа, ни мајка.
„Да сам ружа, ја бих с' пресадила
„У комшијском новом винограду,
„Да ме бере момче комшиоче,
„Да ме меће у недра до срца;
„Да сам бисер, ја бих се просула
„Око бела двора комшијскога,
„Да ме купе снахе комшијнице,
„Да ме нижу на зелену свилу,
„Да ме носе око грла бела.“

Извор

Б.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 45.