Да ми даду к'о што ми не даду
Да ми даду, к'о што ми не даду
да обучем што је мени драго,
обук’о бих чудно одијело:
мор доламу Морић-Ибрахима,
а чакшире бега Бадњевића, 5
златан фермен Зулфикарпашића,
црвен фесић Дефтердаревића,
антерију бега Љубовића,
на њој златна пуца Лакишића,
златне токе бега Сијерчића 10
и тамбуру чалгиџије Ахме.
Још да ми је Мерхемића башча,
и у башчи стамболска серџада,
па да сједим у зелену башчу,
у хас башчи под ђулом руменим, 15
да ударим уз седеф тамбуру,
да запјевам танко гласовито,
нек ме чује Мерхемића Злата
не би ли ме млада севдисала,
севдисала и бегенисала.20
|
|
Бутуровић Ђенана: Морићи, од стварности до усмене предаје, Свјетлост, Сарајево, 1983., стр. 260-261.
