Да ми даду, ко што ми не даду
— Да ми даду, ко што ми не даду,
да избирам што је мени драго,
изабро бих чудну ђеисију
ко што носе младе Сарајлије:
златну кошу зета Ђулагића, 5
мор-доламу Морић Ибрахима,
златне пуце Шећербеговића,
златан појас Каназаревића,
пушке мале Кадић Алибега,
сјајне ноже Тефтедаревића, 10
садек сахат бег-Шахинагића,
крк-чакшире Жиге Салихаге,
хеждер-ковче Бајрактаревића,
златан фермен Мехмед Узунића,
самур-бињиш аге Туранића, 15
добра ђога Јусуфбеговића,
бојно седло од Табаковића,
бакрачлије од Бакаревића,
тунос фесић Сунаефендића,
златну пошу бега Џенетића 20
од ешлема и тифтира златна,
тамбурицу Хајримехић Суља,
терзијане чалгиџије Хуса.
И да ми је Мерхемића башча
да се шећем тамо и овамо 25
и ударим неколико пута
терзијане у седеф тамбуру
којој нема надалеко друге,
да ме види Мерхемића Злата
не би ли се мени обећала, 30
обећала, бијело лице дала.
