Да мајке имадем... (Милета Јакшић)

Да мајке имадем... Писац: Милета Јакшић

* * *

        ДА МАЈКЕ ИМАДЕМ...

Да мајке имадем, боље би ми било,
     Да мајке имадем, било би ми лако;
Спустио бих главу у њезино крило
     Па бих у потаји уздисо и плако.
 
Мира би ми дало њено крило меко,
     Добра би ме рука у сан уљуљкала -
Ал јој ни за живот не бих никад реко
     Да ми једна мома раницу задала...
 
Да сеје имадем, ја бих стид савладо,
     Шапно бих јој тихо: Чуј, сестрице, мене,
Кажи други твојој, моје срце младо
     За њом гине, сејо, и с љубави вене! —

Ал бих најволио, да ме цура мила
     Хоће барем једном само погледати
Еј, срцу бих моме стеко лака крила —
     Не би ми требала ни сеја ни мати —
 
Немам мајке, сеје, а лукава мома
     Не гледа на мене ил' ме само вара,
Па чим снужден прођем поред њена дома,
     Она се насмеши па прозор затвара.

---

Извор

• Ленскіŭ, „Да мајке имадем...“, Стражилово, Година VII, Број 28, 10. Јул 1894, Нови Сад, стр. 433.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.