[Да ли грми, ил’ се земља тресе]
Да ли грми, ил’ се земља тресе,
Ил’ удара море у брегове?
Нити грми, нит’ се земља тресе,
Ни удара море у брегове,
Већ лов лови дете Јеремија, 5
Већ лов лови у Старе планине.
Дочуше га Турци Босанлије,
Опколише дете Јеремију,
Опколише па га уватише,
Метнуше га у црне тамнице. 10
Тамнувао три године дана,
Никој нема од род да му дође,
Сал му дође остарела мајка
Па кришећим у тамницу гледа:
— Туј ли си ми, дете Јеремијо? 15
— Туј сам, туј сам, престарела мајко!
Проговара престарела мајка:
— Давај, сине, што је њима драго
Те откупи главу од Турака.
— Ћути, мајко, ништа не говори, 20
Но отиди двору бијеломе
Па опреми коња крилатога,
Па га пушти низ широко поље,
Турци ће се њему радовати.
Кад је мајка речи саслушала, 25
Она оде двору бијеломе
Па опреми коња крилатога,
Па га пушти низ широко поље.
Опколише Турци Босанлије,
Опколише коња крилатога, 30
Ал’ се не да у руке ватити.
Проговара дете Јеремија:
— Чујте мене, Турци Босанлије,
Пуштите ме из црне тамнице
Да уватим коња крилатога, 35
Ал’ ме неће мене упознати,
Јер сам млого млади ураснуо.
Позовите два млада бербера
Да ми шишав суву косетину.
Пуштише га коња да увати. 40
Клече дора доле на колена,
Јеремија њему на рамена:
— Збогом остај’, Турци Босанлије,
Ево вама сура косетина,
А ја одо двору бијеломе. 45
