Да л' ме
Да л' ме...
Да л' ме... Писац: Владимир Васић |
Да л' ме волиш, злато моје,
Са мојега доброг срца,
Или што ми у жилама
Тече врела српска крвца?
Ил' си тако милостива,
Па ме волиш од милине
Што сам војник, прва жртва
Наше миле отаџбине?
Еј, ал' чуј ме, у војника
Нема куће ни кућишта,
Та он беле дворе зида
Крај крвава разбојишта.
Башта му је бојно поље,
По њој душман крвцу лије,
А посуђе, то је њему
Убојито оружије..
Па ако се хоћеш, душо,
Вереница моја звати,
Ништа друго од љубави
Ја ти не бих мог'о дати.
Све што имам, то је, злато,
То је живот, срце моје;
Ја сам живот роду дао,
А срце је, срце твоје.
У Ерфурту.
Напомена
уредиОбјављено у књизи Песме, стр. 57-58.
Извори
уреди- Владимир Васић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Издавачко предузеће " Народна просвета, Београд, страна 68.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Васић, умро 1864, пре 160 година.
|