[Да кој ми се на лулејку љуљаше]
Да кој ми се на лулејку љуљаше?
Стана ми се на лулејку љуљаше.
Момче си гу од два рида угледа:
„Полак', полак', моју Стану љуљајте,
Станино је свилно (ј)уже кидљиво, 5
Више главу труло дрво ломљиво,
Оће ми се мила Стана разбије!“
|
|
Дарка Петровић из села Брза и Рада Димитријевић из села Накривањ.
- Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 27.
