Да знајеш моме, мори, не знајеш



[Да знајеш моме, мори, не знајеш]

Да знајеш моме, мори, не знајеш,
Кад ми два млади бијасмо.
На једној грани стојасмо,
Заједно трешње зобасмо,
Уста са уста стављасмо, 5
Бесу за бесу давасмо:
„Кој се ле?.. напред ожени,
Голему болест да лега..."
 



Певач и место записа уреди

Из Сурдулице. Забележио Т. Ј. Стојиљковић, трговац

Референце уреди

Извор уреди

  • „Кића“ бр. 19, 21. август, 1905. стр. 1.