* * *
Дај ми, Ане, ча си обећала!
Возила се шајка мала барка,
У њој било триста дивојака.
До подне им липо вриме било,
А од подне бура и фортуна;
Превали се шајка мала барка. 5
Све дивојке крају допливале,
Не доплива Аница дивојка.
Она виде из думбине мора:
„Кој би мене крају доватио,
Дала би му лишце обљубити!" 10
То зачује чобан од оваца,
Па се скаче у думбину мора;
Вата Ану за бијелу руку.
Када ју је крају доватија,
Ал говори чобан од оваца: 15
„Дај ми, Ане, ча си обећала!"
- „„Кога сам ти врага обећала!"
Ти ме води билом двору моме,
Па ме љуби, колико ти драго!""
Кад је дошла билом двору своме, 20
За собом је врата затворила.
Ал говори млађани јуначе:
„Дај ми, Ане, ча си обећала!"
- „„Не будали, млађани јуначе,
Сокол ти је у рукама бија, 25
Ал га ниси перушат умија!""
Стјепан Угарковић, бр. 125.
Из Јабланца под Велебитом.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio drugi. Ženske pjesme. I/3. Ženske pjesme (ljubavne pjesme), knjiga sedma, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1929. str. 249-250.
Olinko Delorko, O nekolikim inačicama poznate hrvatske romance "Vozila se šajka mala barka", Zbornik za narodni život i običaje, Knj. 42. (1964), str. 81.
