* * *
Дарови ђевојачки
У Мостару процвали бајами,
У Благају сумбул и ружица,
По крај мора жути лимунови,
Чувало их младо нежењено,
Привуче се злато непрошено, 5
Украде му четири лимуна.
Једног шаље цару честитоме,
А другога цареву везиру,
А трећега брату Садим бегу,
А четвртог бану каурину. 10
Када цару лимун пешкеш дође,
Цар ђевојци на табаку дибу,
Везир шаље златну итахију,
Брат Сали бег на грло дукате,
Бан каурин лађу од мерџана, 15
И на њојзи весло од биљура,
И на лађи Ива капетана.
Кад ђевојци ти пешкеши дошли,
Сама собом млада говорила:
„Мала фала цару честитоме, 20
„Што ми посла дибу на табаку;
„Нити фала цареву везиру,
„Што ми посла златну итахију,
„Ја сам млада и од себе злато!
„Нити фала брату Селим бегу, 25
„Што ми спреми на грло дукате,
„Него фала бану каурину,
„Што ми посла лађу од мерџана.
„И у лађи весло од биљура,
„И на лађи Ива капетана, 30
„Знаде бане, што треба ђевојци.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 121-122.
