Данаја
Данаја Писац: Војислав Илић |
Некад је громовник, силно заљубљен, ишао теби
Са златном, обилном кишом. Но светла младост је прошла,
И ти снуждена стојиш на њеном обронку травном,
Јер старост већ је дошла.
Време је изрило боре по твоме чеоцу тавном
И златне нестаде кише,
И громовника с њоме. На олтар љубави твоје
Ни бакар не пада више.
новембар 1890.
Извори уреди
- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 194, Вук Караџић, Београд.