ДРАГОКУПНА...
Писац: Мита Поповић





     ДРАГОКУПНА...

Драгокупна даде мени,
Драгокупна једном дара,
А ја теби на уздарје
Срце своје из недара.

На уздарје што ти дадо,
Да је срце, неси знала,
С њиме си се, као бепком,
И шалила и сиграла.

И тек онда, кад ти дарак
На две на три поле пуче,
Тек онда си опазила
Шта уради, лепо луче!

Покаја се... дође к мени,
Преда мном си тужно стала,
Па се горко зајецала,
Па се тешко заплакала.

„Прокуни ме, драги брате,
Зло по тебе големо је!
Прокуни ме, несретниче,
Разбила сам срце твоје!“

„Не бој ми се, не кај ми се,
То по мене беда није,
Од јако ће срце моје
Лепше песме да ти вије.“




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.