ДОСТА БЕШЕ...
Доста беше јада, мука,
Доста ми се срце пати,
Презиреш ли, јање, мене?
Волиш ли ме? Морам знати.
Морам знати!... Али како?
Питати те не ћу моћи!
Лакокрила душо моја
Ти ми буди у помоћи.
Излети ми из недарца
Ка из гнезда млади соко,
У црно се стопи море —
У паметно њено око.
У њено се стопи око,
Па ако ме радо има,
Постани јој, душо моја,
Лепим сјајом на очима.
Хој! ал' ако не ће мене
Моја дика милокрвна,
Претвори се у сузицу
На два њена ока црна.
