[Густа м’гла, нане, у поље паде]
Густа м'гла, нане, у поље паде,
ништа се живо не види, нане,
сал једно дрво танко, високо,
а испод њега мека постеља,
а на постељу терзија, нане, 5
терзија - млади бекрија, нане.
Оздол ми иде, нане, Тодора,
Тодора, нане, мома убава.
Она на њега силно говори:
„Терзијо, млади бекријо, море, 10
да ми сашијеш бело јелече,
У руке да га не узнеш, море,
сас аршин да га не мериш, море,
сас танку иглу да га не шијеш,
сас пеглу да га не пеглаш, море." 15
Али си рече терзија, нане:
„Тодоро мори, момо убава,
да ми омесиш белу погачу,
сас руке да гу не месиш, душо,
нити сас сито брашно да сејеш, 20
нити сас воду да гу замесиш,
нити на ватру да гу испечеш."
Тодора мома срећу имала:
ветар си одма, нане, подуну,
она си бело брашно одсеја; 25
зароси, нане, ситна кишица,
погачу, нане, она омеси;
силно си слунце одма огреја,
погачу она, нане, испече.
