* * *
Гусиње се из темеља љуља,
Од момака и од ђевојака;
Ђевојке га пјесмом запалиле,
А момчад га колом опасала;
Враћају се са горе гласови, 5
А бију се на води таласи;
Азгин момчад, а шерне ђевојке,
Ђурдев-данак са бехаром дође,
Са бехаром и са зелен-листом,
Дигао се снијег уз планине. 10
Уз планине, мрке Проклетије,
Као јата б’јелих лабудова,
Ил’ к’о руна прољећних облака.
Замукле су пушке на граници,
Прољеће је, а ратова нема, 15
Не доносе мртве љуцке главе,
И не купе момчад у аскере?
Мили боже, нек’ тако потраје!
