Грујо Новаковић и паша од Загорја
Књигу пише паша од Загорја,
па је шаље на равно Грахово,
на колено Милутину кнезу:
"О, чули ме, Милутине кнеже,
да ми спремиш тридесет одаја, 5
све то, кнеже, за моје делије,
да ми спремиш вина и ракије,
све то, кнеже, за моје делије,
да ми спремиш каве и дуана,
што ће трајат за петнаест дана, 10
и да спремиш тридес(ет) девојака,
да ми служе тридесет делија,
и да спремиш дилбер Анђелију,
да ме чека на бијелу кулу,
да је љубим за живота твога; 15
ако ли ми то учинит(и) нећеш,
ајд изађи мене на мегдана,
да јуначки мегдан поделимо!"
Така књига доше на Грахово,
на колено Милутина кнеза; 20
књигу чита, а сузе пролива,
ал га гледа дилбер Анђелија:
"О мој бабо, Милутине кнеже,
многе су ти књиге долазиле,
прије мене, а и послије мене, 25
на ни једну сузе лио нијеси,
а данас те грозне сузе лијеш;
да л те неко зове на мегдана,
па си, бабо, млого остарио,
па не можеш мегдан д(иј)елити?" 30
Кад то зачу Милутине кнеже,
одговара, тешко уздишући:
"Шћери моја, дилбер Анђелија,
до данас ми (твоји) просци досадише,
а данас ме љуто уцвељише, 35
ево књига паше са Загорја:
паша иште тридесет одаја,
и у њима тридес(ет) девојака,
да му служе његове делије;
и још тражи вина и ракије, 40
и још тражи каве у дувана,
да гозбују за петнаест дана;
а тебе ћу, ћери, опремити,
да га чекаш на бијелу кулу,
да те љуби за живота мога, 45
зато грозне сузе пролијевам!"
Кад то зачу дилбер Анђелија,
проли сузе низ бијело лице,
па узима перо и папире,
перетом је (у) образ ударала, 50
по образу крва је пустила,
па је ситну књигу написала,
па је шаље гори Романији,
на колено Новаковић Груја:
"О мој брате Новаковић Грујо, 55
брже да си двору бијеломе,
а са твојих тридесет хајдука,
јер су мене препросили Турци,
препроси ме паше од Загорја,
ево њега у недељу прву, 60
у недељу која прва дође,
са његових тридесет делија!"
Књига оде гори Романији,
на колено Новаковић Грују;
књигу чита, па дружину виче: 65
"Притежите те лаке опанке,
припашите шарене силаве,
задените по две пушке мале,
и сподбите мрке цефердаре,
а и бритке сабље припашите, 70
ићи ћемо на равно Грахово!"
Кад ујутру јутро освануло,
освануло и сунце грануло,
Грујо стиже у равно Грахово,
баш пред дворе Милутина кнеза, 75
па задрка алком на вратима;
истрчала дилбер Анђелија,
отвори им велике капије,
а Грујицу пољуби у лице,
а дружину у бијеле руке, 80
па их води на бијелу кулу,
навали им вина и ракије,
и принесе разне ђаконије,
па хајдуци мало одморише.
И легоше санак боравити 85
Кад ујутро јутро освануло,
све пробуди дилбер Анђелија,
и донесе руо девојачко,
те обуче тридесет хајдука,
и направи тридес(ет) девојака, 90
да (са)чекају тридесет Турака;
а грујицу лијепо обуче,
и остави га у бијелу кулу,
да сачека пашу са Загорја;
тад Грујица друштву говорио: 95
"Сваки свога добра сачувајте,
а ја ћу први пашу погубити,
и на кулу прозор отворити
опалити двије пушке мале,
а ви Турке сабљом покољите!" 100
Као што рекоше, тако учинише.
