Гробље

Гробље Писац: Јован Стерија Поповић

Сладак је заклон, када ветар љути
Мора тишину пакосно узмути,
И трошна лађа у највећој беди
Гибељ победи.

Сладак је одмор после тешких мука,
Кад злоковарства изгњечи нас рука,
Ил’ судбе игра, пуна горка једа,
Дух изуједа.

Живот је, друже, ово бурно море,
Облаком тешким обастрто горе,
Гди вихор струже, и Харибдис клети
Пропашћу прети.

Там’ злоба, завист и клевета ниска
Зубма отровним добродетељ гриска,
Там’ случај преки ил’ болести разне
Срећу нам празне.

Страсти слепоћа и неситост жеља
Лакомо срце славољубљем стреља;
Краде нам санак, боде нас и мучи,
Дим да докучи.

Често олуја, кад се клониш беда,
У кући мирно почивати не да;
Хита безвољне међ метеж и буну,
Несреће пуну.

Невиност често под неправдом страда,
Врли се газе, злост и порок влада. —
Тако нас живот сваког поји редом
Бедом и једом.

Мирно је гробље; вечита тишина
Уморне кости у објат’ја прима;
Нит’ сила злобна, нити отров гњева
Тамо доспева.

Хоћеш слободу? Наћи ћеш у гробу.
Гроб скида ланце дугосужном робу,
Ћути насилник, нит’ оружје звечи
Права да гњечи.

Тражиш једнакост? Та под земљом влада.
Ту свако чина преимућство пада;
Краља ил’ роба, ништетна ил’ славна
Судба је равна.

Тражиш ли братство? У гробу га тражи
Корист ил’ глупост гди на бој не дражи.
Тако је прави покој тек у земљи,
Беда на земљи.

1852.

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 190-191

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.