◄   II III IV   ►

III

ЈОВАН, КАТАРИНА

ЈОВАН (Узбуђен, потресен шета по соби и не осврћући се на Катарину).
КАТАРИНА (Једнако нема и преплашена, погледа са страхом у Јована, хтела би да проговори но нема храбрости. Тихо): Јоване!
ЈОВАН (Не чује, шета даље).
КАТАРИНА (Опет тихо, бојећи се да га не повреди): Јоване!
ЈОВАН (Строго, раздражљиво): Шта је?!
КАТАРИНА: Она је наше дете.
ЈОВАН: Па нека је!
КАТАРИНА: ... Јединче!
ЈОВАН: (Узбуђен, нервозан, потресен, шета и даље, не осврћући се на Катарину и не желећи да настави разговор. Пауза).


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.