Госпођици Л.
| Госпођици Л. Писац: Ђура Јакшић |
| песма је написана 1856. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2] |
- Госпођици Л.
Мудраци су приносили дара:
Смирну, злато, цару јудејскоме;
И ја дарак цару носим своме:
Ево прими — песму из недара!
Код тебе се мени рај отвара,
Ти си, једна, драга срцу моме —
Па нек судба громке прска громе,
Нека облак моје небо пара:
Ти с' осмехнеш — мени сунце сине;
Ти прозбориш — свете су истине;
Ти где стојиш — Бог је са висине!
Па нашто ми страх срцу да својим,
Зашто да се преке згоде бојим,
Кад, спрам тебе, поред Бога стојим?
|