Горачићки епитафи: власни људи

Горачићки епитафи: власни људи преписи су епитафа са надгробних споменика у драгачевском селу Горачићи. Записи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности, истовремено и промене духа времена.

Епитафи:

уреди
Овде почивају кости раба божијега ИЛИЕ Аврамовића престависе јануариа 6 1842 поживе лета 44.
Зимоњића гробље


Овде почива раб божи ПЕТАР Јоксимовић житељ села Горачића који је ратово са Карађорђем у првом устанку 1804 г. и у свима ратовима учествово све до 1813 г. када је Србија од Турака пропала и он је из шанца на Делиграду наблизу Алексинца из шанца искочијо и кроз турски ланац пробијо те се опет спасијо па је 1815 г. са Милошем Обреновићем и осталим војводама на Чачку Турке надбили и уз пут терајући млого турака до Белице потукао и доста оружија од турака задобијо које и данас стоји. Био је општински претседник 20 год. и свуда је прву реч водијо поживијо је 85 год. [Умро 1846 године.]
Сјеничића гробље


Овај билег : показуе гди : почива тјело краброг : Србина МИЛОША Стевановића бившег : кмета коие од : свога рођена 38 го: живео : а 5-г декемвриа у 1851 Го. блаженос[т] с вечнотију променио.
Бог да му душу прости.
Овај : билег : ударише му супруга Цмиљана и синовац : Вујо и Мато син : его у 1855 г.
Писа Дмитар ђорђевић: истог села: Горачића.
Черговиште


Овде почива блаженоупокоени раб божи РАДИСАВ Г. Ружичић житељ горачки преседник целе општине г[орачке] кои часно поживи од своег рођења 50 г. а престави се 2-г новембра 1860 г.
Бог да му душу прости.
Радујте се праведни
покајте се грешни
родимо се да мремо
Ружичића гробље
Овде почива [тело] блаженоупокоеног раба божиег МИЛИВОЈА П. Ружичића преседател обштине г[орачке] пожи. 50 г. умре 26 ф. у 1861 г.
Бог да му душу опрости
(...)
Ружичића гробље


О премили србски роде приђи ближе и реци Бог да прости блаженоупокоеног раба божиег МИЛОСАВА А. Зимоњића бивши житељ и преседатељ примирителног суда општине горачке који поживи 51 г. и престави се у блаж[ену] вјечност 5 деке. 1862 г.
Спомен подижу син Милан и мајка Ана.
Зимоњића гробље


О љубезни слатки роде
прочитајте подпис овде
кои показуе. блаженоупокоеног раба божиег : краброг Србина ЕВРЕМА Царевића житела горачког : преседатела целе општине горачке : коие од своег рођена 42 г. живио а од Христа (...)1867. (...) маја блаженост са вечностиу променио.
Бог да му душу прости.
Спомен подиже благодарна супруга [Стамена] своме: мужу: за вечни спомен у 1868. год. и за наше верно љубавно живоване за 20. година.
Прости Еко и Бог да те прости.
Писа Митар: ђорђевић с.р.
Сјеничића гробље


Овде тико почива блаженоупокоени раб божи газда МИЛАН Јаковљевић житељ горачки а члан суда целе општине горачке часно поживи 56 г. а умре 21-г априла у 1875 г.
Вјечни му покој. Бог да му душу прости а оваи му спомен дигоше Милош Радосав браћа его ер покојник нема наследија.
Јаковљевића гробље


Овде почива раб божи МИЛАН Зимоња бивши преседник суда општине горачке и двадесник народне војске I класе кога Турци ранише 20 јуна 1876 г. на Водицама и умре од рана својиг
(...)
Зимоњића гробље


Овде тико почива раб божји НИКОЛА Драшковић бивши председник општине горачке а који поживи 32 године престави се у вечност 26-ог априла 1879 године.
Бог да му душу прости
(...)
Петковића гробље


Овде почива блаженоупокоени раб божи ГАВРИЛО Царевић бивши кмет житељ горачки кои часно од свог рођења поживи 40 г. а престави се 3 маја 1880 г. а од свог срца никог не остави.
Овај билег подиже му Светозар синовац са помоћу стараоца Милија Царевић и Миленко Терзић у 1882 г.
Сјеничића гробље


Овде пред овим дичним спомеником тико почива блаженоупокоени раб : божи СРЕТЕН М. Стевановић уважени грађанин и бивши кмет : овог села Горачића и земљоделац великорадни кои часно поживи 60 година а престави се 3-ег новембра: у 1890. години.
Бог да му душу прости.
Овај му надгробни знак подиже брат Коста и Миле синовац когае покојник звао ер он: није порода имао.
Писа каменорезац Дмитар: В: Ђорђевић ср.
Черговиште


Овде у овом мрачном гробу почивају земљни остатци ВЛАДИМИРА Давидовића уваженог грађанина и бившег председника општине горачке кои часно поживи 58 год. и престави се у вечност 1894 год. 4 априла.
Бог да му душу прости
(...)
Јаковљевића гробље


МАТО Стевановић из Горачића дугогодишњи деловођа опш. горачке поживи 65 год. а умре 26 марта 1901 год.
Бог да му душу прости
(...)
Черговиште


У овом мрачном гробу почивају земни остатци дичне младости велике жалости БРАНИСАВА никад непрежаљеног сина Милића Давидовића из Горачића бивши писар општине горачке рођен 9 новембра 1888 год. а умро је 23 септембра 1905 г.
Бог да му душу прости.
На жалост своје родбине и остале околине овај му спомен подиже његов ожалошћени отац Милић Давидовић.
Черговиште


У овом мрачном гробу почивају земни остатци ПЕТРА Радосавчевића бив. председника суда оп. горачке и војник ратног времена 1876 и 7 и 8 г. кои честно поживи 70 год. и престави се у вечност 2 јула 1907 г.
Бог да му душу прости
(...)
Черговиште


Овде почива тело АВРАМА Стевановића из Горачића бивши кмет више пута а поживи 75 год. а умро 14 септембра 1909 г.
Бог да му душу опрости.
Спомен подиже син Урош.
Сјеничића гробље


Овде почива тело ПАУНА Главоње уваженог грађанина и кмета села Горачића кои је рођен 1853 год (...) па на свом имању пресрети га зликовац па као бесан јурне с ножем и удари га где му срце стоји па и то му не буде доста : он га обори пода се и осече му главу, и покојник премину и богу душу даде у 4 сата после подне 24 јуна 1911. године кое сад одговара за ово дело Милић Маћанин из Горачића
(...)
Зимоњића гробље


Овде е сарањен ПЕТАР Ружичић поштовани грађанин и бивши преседник општине горачке живи 61 г. умро 11 новембра 1913 год.
Бог да му душу опрости
(...)
Ружичића гробље


За успомену ВЕСЕЛИНУ Раковићу из Горачића који је часно и поштено 50 год. поживијо а као добар економ и домаћин у времену свог живота кметовао је и заступао је преседника а учествово је у рату 1912, 1913 и до 1915 год. Умро је 22 децембра 1928 г.
И Бог да му душу прости.
Овај му спомен сподигоше синови Раде и Жарко и остала родбина.
Раковића гробље


У овом ладном гробу
милом богу на одмору
а овде су мое кости
ви реците Бог да прости
ВЕЛИМИРУ Кнежевићу уваженом грађанину и бивши члан суда овог села Горачића а поживи 61 год. а учествово је у свим ратовима од 1912 па до 1918 год. а умро 18 априла 1931 г.
Овај му спомен сподиже његов син Радоје 1938 год.
Горње Кнежевића/Страњанчевића гробље


Овде лежи тело РАДЕНКА Н. Јоровића поштена грађанина и бившег општинског часника из Горачића који пож. своје старости 80 г. а умре 28 дец. 1938 г.
Бог да му душу прости њему и његовог оца Нику Јоровића које у своје старости 50 г. учествово у турском рату а погибе 14 авг. у 1876 г. на Јавору
Сподиже овај спомен син Срећко и сна Станка.
Јаковљевића гробље


Спомен дичног Срба честитог домаћина доброг радника и старог ратника у турском рату у 1876-7 и 8. год. возар са својим воловима и колима а и у бугарском рату у 1885 г. у пешади
Ја ВЛАЈКО Лончаревић житељ овог села Горачића рођен сам 1858 год. а од младог детињства добро сам радијо и зарадијо сам својом снагом добро имање и међу својим друговима познат као први у части и важењу и дугогодишњем одбору а сад својом душом лако дишем за живота себи овај спомен пишем благодарим небескога творца који мене помаже до конца те доживиг пуни 70 љета па се сећам и онога света мом животу то ништа не смета што сам себе спомен подигао.
Ко год ради Бог га помагао.
Живијо 84 год. а умро 17 фебр. 1940 год.
Седларевића гробље


Овде почивају сени ДРАГОЉУБА Стевановића из Горачића који је уживао част у селу као први и кметовао дуже времена : као војник II позива пође у рат као осветник Косова : Брегалнице и силног ћесара : али од тешких ратних напора паде у 35 год. свог живота: испусти своју јуначку душу за величину отаџбине.
РАДОЈКА жена пок. Драгољуба Стевановића из Горачића поживи часно 86 г. а умре 14. октобра 1961. г.
Бог да им душу прости.
Сјеничића гробље


ВУКОМАН Р. Зимоњић из Горачића кметовао је више год. добар економ поживи часно 41 год. умре 14 фебруара 1941 г.
Бог да му душу прости
(...)
Зимоњића гробље


Ево гроба неизбежна двора
где се одмара тело од умора
ЂУРЂА Петковића из Горачића рођен 7-X-1886 год. добар економ бивши кмет села ратник-наредник од 1912. до 1918 г. Престави се у вечност 19-II-1945 г. (...)
Петковића гробље


МИЛУТИН Раковић из Горачића
јес мртав али му дело живи
са којим са којим се наш народ диви
наредник ратник од 1912-1918 год.
јунак на пробоју солунском фронту у 1918 год.
Борећи се против Бугара и Немаца са својом јуришном четом пробијо фронт. За ову дело одликован је Карађорђевом звездом и другим одликовањима. Бив[ши] председник општине пож[иви] 56 год. а умро 17-VII-1947. г.
Спомен подижу жена Ангелина и зет Милосав [Трашевић] и кћи Душанка.
Ружичића гробље


Овде почива ВИТОМИР Петковић из Горачића капетан 1-ве класе носилац Албанске споменице солунац по жељи народа 1918 г. постављен за председника општине у Горачићима добар грађанин и дугогодишњи ловац умро 21-1-1948 г. у 74 г. живота.
Спомен подижу синови Петко и Јеротије са породицом.
Петковића гробље


МИЛИЈА Р. Јаковљевић из Горачића поживи 70 год. као добар радник економ учитељ и лекар народни у сваком погледу служијо је за пример целој околини. Ратовао од 1912 до 1918 год. Бијо је обласни посланик. Рођен је 5-I-1879 год. а умро после боловања 16-XII-1948 год.
Бог да му душу прости. (...)
Јаковљевића гробље


РАДОСАВ Раде Новичић из Горачића поживи 69 год. а као добар радник и грађевински мајстор и дугогодишњи одборник општине у Горачићима а ратник од 1912-1918 г. и добар борац као родитељ за своју децу испусти душу 20. дец. 1948 год.
Спомен му подижу синови Милисав Наум Милинко снаје и унуци и веле Бог да га прости.
Јаковљевића гробље


СРЕЋКО Р. Јоровић из Горачића бивши кмет овог села кои часно поживи 50 год. а умро 8 јану. 1949 год.
Бог да му душу прости.
Спомен му сподижу жена Милева зетови Живоин Ц[аревић] и Милија Л[уковић] и шћери Станојла и Драгојла.
Јаковљевића гробље


ЉУБОМИР П. Јоксимовић из Горачића рођен 1856 год. умро 1949 год. дугогодишњи општински деловођа благајник и књиговођа земљ. задруге и тутор цркве велики економ и домаћин врло бистар и напредан човек.
САВКА жена Љубомира поживе 42 год. умрла 1913 год.
Спомен подигоше син Милован унуци Милош Никола Петар Мирослав Светолик и праунуци Љубо и Михаило Миодраг и Драган и сна Ракина.
Син Љубомиров МИХАИЛО рођен 1890 год. а погибе у рату 1918 год. у држави Сирији Мала Азија.
Сјеничића гробље


КНЕЖЕВИЋ МИЈАИЛО
бив. деловођа општине горачићске
1910-1950.
Горње Кнежевића/Страњанчевића гробље


Ево гроба где се одмара тело од умора БЛАГОЈА Поповића дугогодишњи одборник среза драгачевског и грађевински мајстор предузимач и робљеник од 1941 до 1945 г. а поживи часно међу првим људма за пример осталих 58 г. а умре 14 марта 1962 г.
Бог да му душу прости.
(...)
Сјеничића гробље


Ево гроба неизбежна двора где се одмара тело од умора ГВОЗДЕНА Радосавчевића бивши кмет Горачића учествово је у рату од 1914 г. до 1918 год. као добар рад[ник] и економ часно пож. 75 г. а умро 7-VI-1962 г.
Бог да му душу прости.
Спомен подижу зет Живорад и ћерке Станојла, Гина и Ружа.
Черговиште


Поверх ове хладне стене
стоје вечне успомене
и испод ње леже кости
Бог да их прости
ВЕЛИМИР Луковић из Горачића поштовани грађанин овога села бивши опш. деловођа и вишегодишњег књиговође и благајник горачке кредитне задруге рођен 3-II-1888 год. а умро 28-X-1972. Живих пуних 70 лета па се сетих и подземног света док још могу помало да радим реших вечну кућу да саградим.
Милица супруга Милорада Ћумуровића из Горачића и кћи Ве[лимира] и Катарине Луковића примерне и честите домаћице рођена 17-III-1924 год. и умрла у болници 14-X-1956 год.
Споменуше је ожалошћени родитељи и муж Милорад и син Драгољуб и кћи Љубина.
Катарина супруга Велимира Луковића вредна домаћица рођена 30-I-1899. Ето једва душом дишем за живота спомен пишем да бих ја нашла лека на рани за Милицом до века тужна мајка. [Умрла 29 - II - 1968]
Седларевића гробље

Напомене

уреди

Извор

уреди
  • Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Момчило Стевановић, „Камени памћеници Горачића”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2017.