Годишњица (Јововић)

Мило Јововић

Дан за даном брзо прође,
Па с' година створи једна,
Од кад тебе мајко драга,
Крије у гроб плоча ледна.

Дан за даном брзо прође,
Ал' остаде туга иста:
Са срца ми с' бол не брише
Ни с' очију суза блиста.

Јер ме сјећа љубав твоја
Превелика и бескрајна,
Зато, мајко, твој губитак
Мом је срцу рана трајна.

Ах, та рана пребољети,
Нити може, нити смије,
Док и мене хладна плоча
У вјечитом гробу скрије.

О, варљиви, тужни св'јете,
Препун туге и невоље;
Ал' када је мајка жива,
Све се сноси лакше, боље.

Мајку вапиш док је жива,
У радости и жалости;
Мајку вапиш све једнако,
Кад је труне у гроб кости.

С тога данас, драга мајко!
Након годинице једне,
Благодарне лијем сузе,
Сврху твоје раке ледне.

И молим се драгом Богу,
Пун жалости и очаја,
Да подари твојој души
Уживање вјечног раја.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар, 1903., Мило Јововић, „Голуб“, број 5., у Сомбору, 1. марта 1903., стр. 68.