Говор Ратка Павловића Ћићка

Говор Ратка Павловића Ћићка у Косаоници  (1941)  Писац: Ратко Павловић Ћићко

Говор народног хероја Ратка Павловића Ћићка који је одржао када је Топлички партизански одред дошао у село Косаоницу да придобију сељаке, а потискују четнике Косте Пећанца. Забележио га је у јесен 1941. године борац Радомир Мрдаковић Ргајац.^[1]

Браћо и пријатељи, први пут ми, партизани, долазимо код Вас, да се упознамо, да нас видите, да Вам кажемо зашто се боримо и шта хоћемо. Говорено нам је да су ова села на територији крушевачке општине била главна база Косте Пећанца, где је он боравио после окупације и да ћемо наићи на отпор. Другови из ових села, који су са нама, тврдили су нам да ћете нас пријатељски дочекати и тражили си да што пре дођемо овамо. Били смо заузети на другој страни, те нисмо стигли пре. Сада смо ту, међу Вама, и осећамо да смо међу својим пријатељима. Срећни смо што су се преварили они који су говорили да ћемо код Вас наићи на отпор.

Били бисмо срећни и да је Коста Пећанац на страни борбе против окупатора, а не његов слуга. Ми одајемо признање његовим заслугама из прошлости. Поштујемо његове заслуге у устанку 1917. године. Због тих заслуга из прошлости, Ви сте њему пружили уточиште када је после срамне капитулације дошао код Вас. Ви сте га прихватили као борца који не признаје ту капитулацију, верујући да ће наставити борбу и спрати љагу која је нанета нашем народу и његовој херојској прошлости.

Представници нашег покрета посетили су Косту, јула месеца, овде, у Соколовици, и понудили му сарадњу у борби против окупатора. Тих дана њега су посетили и представници окупатора и, као што знате, он је прихватио сарадњу с окупатором и постао издајник своје земље. Њега је уплашило напредовање на Источном фронту и он је изгубио веру у победу над Немачком. Да би оправдао свој кукавичлук и издају, он и његови пропагандисти, које плаћају Немци, говоре како им је то наређење од краља и Енглеза. У ту лаж могу да поверују само наивни. Краљ је побегао из земље испред Немаца, а четници служе Немцима. То значи да су против краља. Енглези ратују против немаца и они не могу подржавати оне који служе Немцима.

Толико о Кости Пећанцу и његовим четницима. Надам се да више нећемо имати потребе да други пут говоримо о њему. Он је издајник и слуга окупатора и сваки поштен Србин и родољуб треба да га презре.

Сада ћемо говорити о другим назови Србима и онима који су довели земљу до катастрофе априла месеца. То су владајући кругови, који су двадесет година водили политику супротну интересима народа. У гушењу народних слобода, у пљачки народа, све су владе биле једнаке, било да су радикалске или демократске, од Пашићеве, па до Цветковићеве. Смењивали су се радикали и демократи, а понекад и заједно формирали владе, али у њима никада није било места за поштене радикале, ни за поштене демократе, а о другима и да се не говори. Демократа Љуба Давидовић, који је изгубио сина јединца на Кајмакчелану, није могао бити ни у једној влади.

Југославија је била једна од ретких земаља која није имала дипломатске односе са братском Русијом. Реакционарне владе су се бојале веза наших народа са руским народима, да и наш народ не учини оно што је учинио руски: да сруши реакционарни режим. Те владе су више волеле да земља падне у ропство, него да народ узме власт и лиши их опљачканог богатства.

Вештачки се радило на распиривању мржње између Срба и Хрвата, а ту мржњу окупатор је искористио те распирио братоубилачки рат. Под окриљем окупатора, усташе убијају стотине хиљада Срба. Хрватски родољуби су устали и воде борбу против усташа, који су слуге Немаца, као што ми овде, у Србији, водимо борбу против Љотића, Недића и Косте Пећанца, који су обичне слуге Немаца.

Бивша југословенска војска, подривена петом колоном и вођена од кукавица, није била у стању да се супротстави Хитлеровој војсци, те је срамно капитулирала, оскрнавивши нашу прошлост.

Срби су и на Косову знали да су Турци јачи, али се нису предали, ни побегли. Јуначка смрт косовских јунака вековима је давала снаге борцима за слободу.

Карађорђеви устаници су уздрмали моћно отоманско царство. Мала Србија 1914. године задивила је свет својом победом над моћном аустро-угарском царевином.

Од када су се наши преци населили на овој ватрометини, где се укрштају путевим за исток и запад, увек се морала водити борба за опстанак. Наша историја пуна је битака у којима је било победа и пораза, али су и порази били славни, јер се јуначки гинуло. Јуначке погибије су нешто што не умире, што се не заборавља, што остаје да живи у народу и позива у бој за освету, за слободу...

Витезови Косова, јунаци устанка против Турака, хероји Куманова и Кајмакчалана вапе за скидањем љага са српског имена.

Сви они што као наше звезде сијају на нашем небу, позивају у бој против савремених варвара — немачких фашиста.

Ми, партизани, повели смо борбу да бисмо наш народ спасили од уништења, да бисмо спрали љагу због срамне капитулације. Ако не бисмо водили борбу, наши људи би убрзо постали топовска храна фашистима у борби против Русије. Све способне људе би отерали на рад, где би од глади и робовског рада умирали, служећи туђину, против своје слободе. Значи да ми морамо водити борбу због нашег опстанка, због наше слободе, због будућности, због наших предака, чијем јунаштву и борби морамо бити захвални што постојимо. Нашом борбом ми настављамо њихова дела и доказујемо да смо достојни њихови потомци.

Ми, Топличани, имамо посебне обавезе према прецима. Топлица је један од крајева где је Немаља ударио темеље првој српској држави. Топлица је дала Југовиће, Топлицу Милана, Косанчић Ивана, у њој је Лазар боравио када је ишао на Косово. Ту, на Плочнику, једном је поразио Турке.

У Првом светском рату сва српска војска се прославила, али је само један пук назван „Гвоздени пук” и добио признање јунака, а тај пук је био састављен само од Топличана.

Због издаје четника, ми, у Топлици, сада заостајемо у борби за неким крајевима у нашој земљи, а увек смо били први. Борци западне Србије, Шумадије, Црне Горе, Босне и још неких крајева, већ су ослободили градове од Немаца. Чачак и Ужице, и многи други градови су слободни. Ми смо, као што знате, заузимали Прокупље. Сада нам је задатак да ликвидирамо четнике у Косаници, да осигурамо залеђину и да онда кренемо на градове где су окупатори.

Фашисти и њихове слуге говоре како је Црвена армија разбијена и како је Русија пред капитулацијом. То је пропагандна лаж. Хитлерова армија наћи ће у Русији свој гроб, како је нашла и Наполеонова армада. Поразивши Наполеона, Руси су дошли у Париз. Црвена армија развиће заставе победе над Берлином. Фашисти ће бити уништени, а немачки народ ће плаћати за све злочине, које су фашисти починили по туђим земљама.

Ми, партизани, изабрали смо пут борбе и жртава и знамо да ће победа бити наша. Слобода се не добија на тањиру, већ крвљу најбољих синова.

Нашом борбом ми постајемо саборци Црвене армије и западних савезника, па стичемо право да после рата сами одлучујемо о својој судбини и неће моћи други да нам кроје капу како њима одговара.

У име наше јуначке прошлости, у име борбе за опстанак, у име наше будућности, позивам све који се осећају Србима, родољубима, да нам се придруже и помогну борбу против окупатора и његових слугу.

Извори

1. Гвозденовић Б. 1983. РАТКО ПАВЛОВИЋ ЋИЋКО. „Народна армија”, Београд. стр. 31—34