Газда Јаков/5
V ПОЈАВА
САВО и ЈАКОВ
САВО (Дође и застане код врата): Добро јутро, газда Јакове!
ЈАКОВ (Опазивши га, хитно се окрене и пребира хартије. Прави се да га не види)
САВО (Јаче): Добро јутро, газда Јакове!
ЈАКОВ (као и прије)
САВО (Приступи ближе и, поред ушију, му дрекне): Добро јутро, газда Јакове!
ЈАКОВ (Зачепи уши. Скочи): Охо!... Добро јутро.
САВО: Донио сам ти паре за оне ствари, што сам заложио. Паре прати, а ствари врати.
ЈАКОВ (Као да не чује): Шта?
САВО (Дрекне му код уха): Донио сам ти паре да ми вратиш заложене ствари.
ЈАКОВ (Опет запуши уши): Какве ствари?
САВО: Прстенове, сахат, менђуше, ланцв...
ЈАКОВ (Одмрхне руком): То је све прошло.
САВО (Застане): Штаје прошло?
ЈАКОВ: Паре ми нијеаи донио прекјуче.
САВО: Па сведно је. Два дана прије или пошље.
ЈАКОВ: Мени није сведно... Ствари су сад моје и ја ти сад нећу пара.
САВО: Газда Јакове имаш ли душе, да ми узмеш ствари од толике вриједности за неколике банке?
ЈАКОВ: А што ја немам душе? Зар сам ја, на прилику, бесловесна живиница, па да немам душе? Ја сам чојек и имам душу, а ово ти је по души.
САВО: Газда Јакове, лијепо те молим, да ми вратиш...
ЈАКОВ: А ја теби, драганчићу, лијепо кажем да нећу.
САВО: Ти треба да ми вратиш!
ЈАКОВ: Не треба да ти вратим.
САВО: И баш нећеш?
ЈАКОВ: И баш нећу...
САВО: Газда Јакове, осветићу се!
ЈАКОВ: Драганчићу мој, ја сам се теби осветио.
САВО: Ђаво те однио, крвопијо! (Оде)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.
|