* * *
Вјенчани у незнању
Чува овце Смиљаница,
војводина чобаница;
на путу се обувала,
на камену ужинала.
Отуд иде девет браће;
најстариј' је Млађанине,
а најмлађи Радојица.
Проговара Млађанине:
"Ајмо просит Смиљаницу
Да женимо Радојицу!"
Испросише, поведоше.
Кад су били манастиру,
манастир се затворио.
Кад су били у ложници,
обасјала сјајна зв'језда
у њедрима Смиљанице,
Проговара Радојица:
"Бога теби, Смиљанице,
ког си рода и племена?"
"Не знам, богме, Радојица,
малена сам заробљена.
Чула јесам ђе казују
да ја имам девет браће;
најстарији је Млађанине,
а најмлађи Радојица."
Проговара Радојица:
"Прости, Боже, по незнању!
Не љубим те кано љубу,
већ те љубим ко брат сеју."
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Златна пјена од мора, Народне пјесме Срба у Хрватској, приредио Здравко Крстановић, Рад, Београд, 1990.
