Вучистрах1/5
| ←Говор четврти | Вучистрах Писац: Петар Канавелић Говор пети |
Говор шести→ |
МИКЛЕУШ: Витеже непознани, вријеме је веће да ми одкријеш твоје име дјелима, покли нећеш одкрит га ријечима.
ЛАДЗАР: Буди ми свједок ово небо да час коју носим мому породу чини ми губити оно пониженство које се достоји витезу тако храбрену и краљици Крунослави, твојој братучеди; и овди говорим да све што чиним, чиним по сили. Ход'мо, кад хоћеш.
МИКЛЕУШ: А гдје ћемо ходити?
ЛАДЗАР: Изван града.
МИКЛЕУШ: Ах, како се добро види да зло познаш бана Миклеуша! ја не умијем један хип продиљити мојијех пожуда: ово мјесто мјесто је изврсно за нас, a храбрену витезу и вриједну мјесто ’е свако мјесто подобно. Зато стави руку на мач!
ЛАДЗАР: Кад је така сила, ево ме! (Овди се бију.)
Референце
уреди
