Вучевица
Писац: Гавро Бабић


Вучевица

Вучевица, Вучевица,
само она је слушала мој крвоток,
само она је хладила моје вене,
само она зна колики је био прескок
преко хладне постеље њене.

Мој пут, мој друм,
моје стазе заметене,
мој пут мој друм,
моје стијене големе.

Овдје сам некад своје тјеме
на снијегу хладном хладио,
овдје сам некад свој задњи дах
у грудви снијега младио.

И опет ево у истом снијегу
у истој грудви срео лед,
на истом мјесту радостан смрћу
живот сам срео ал' блијед, ал' блијед.