Вук Купиновић и Дели-бег Гром
0001 Вино пије Купиновић Вуче
0002 У малену селу Купинову,
0003 Служи вино вијерница љуба.
0004 Кад се Вуче напојио вина,
0005 Бесједи му вијерница љуба:
0006 “Господару, Купиновић-Вуче,
0007 “А тако ти Бога истинога,
0008 “Што те питам да ми право кажеш:
0009 “Бојиш ли се икога до Бога?”
0010 Ал’ Бесједи Купиновић Вуче:
0011 “О Бога ми, моја вјерна љубо,
0012 “Кад ме питаш, да ти право кажем,
0013 “Не бојим се никога до Бога,
0014 “Већ сам чуо ђе казују људи,
0015 “А некаква Грома дели-бега,
0016 “Млоге Громе погубио главе,
0017 “Па се њега мало прибојавам.”
0018 Таман они у ријечи б’јаху,
0019 Док ето ти блиједо Латинче,
0020 Капу скида, до земље се свија,
0021 Љуби Вука у скут и у руку,
0022 Па му књигу из њедара дава.
0023 Узе књигу Купиновић Вуче,
0024 Виђе Вуче шта му књига каже,
0025 Па дозива вјереницу љубу,
0026 И овако љуби проговара:
0027 “Ова књига од Грома ми дође,
0028 “Мене беже зове на мејдана
0029 “У отоку покрај воде Саве.
0030 “Но послушај, вјеренице љубо,
0031 “Кад питоме птице запјевају,
0032 “Пробуди ме, моја вјерна љубо,
0033 “И опреми мојега ђогина,
0034 “Оћу ићи мејдан дијелити.”
0035 Леже Вуче санак боравити.
0036 Кад питоме тице запјеваше,
0037 Уста љуба Купиновић-Вука,
0038 Па отиде у нове арове,
0039 Те ђогату сапалила крила,
0040 Па се врати на бијелу кулу,
0041 Топузу му пера саломила,
0042 А узима сабљу оковану,
0043 Сломи сабљу на три половине,
0044 Па окрике у сагрију баци,
0045 А пробуди Вука господара:
0046 “Ну устани, мили господаре,
0047 Вакат јесте, оћеш задоцнити.”
0048 Скочи Вуче на ноге лагане,
0049 Опреми се на бијелу кулу,
0050 Па припаса сабљу оковану,
0051 До ђогата коња долазио,
0052 Па посједе крилата ђогата,
0053 Тјера ђога Сави и отоци,
0054 Тама зора бјеше зазорила,
0055 Вуче Сави отоци дође,
0056 Прије беже бјеше поранио,
0057 Често гледа селу Купинову,
0058 У то доба Купиновић Вуче,
0059 Грому бегу добро јутро виче,
0060 Ал’ му беже боље прифатио,
0061 И овако ријеч бесједио:
0062 “Оди, Вуче, мени под шатора,
0063 “Преклони се, и поклони ми се,
0064 “Па ћу тебе живот опростити.”
0065 А вели му Купиновић Вуче:
0066 “Нисам дошо тебе се клањати,
0067 “Већ јуначки мејдан дијелити,
0068 “Но изађи мени на мејдана,
0069 “Да видимо ко је јунак бољи.”
0070 Ал’ је беже шатор разапео,
0071 Пред шатором побио је копље,
0072 И за копље вранац коњиц свезат,
0073 Бије ногом десном и лијевом,
0074 Громе беже посједе вранчића,
0075 Па на мејдан коња изгонио.
0076 Одма бритке сабље повадише,
0077 Да виш Вуку големе невоље,
0078 Бритка му је сабља саломљена,
0079 Али Вуче ђога нагоњаше,
0080 Па окрњком бега удараше,
0081 Кудије га годе удараше,
0082 Онудије жива ватра скаче,
0083 Сасипа се низ коња вранчића,
0084 Око коња запаљује траву.
0085 Куда беже Вука удараше,
0086 Осијеца по три литре меса.
0087 Кад се виде на невољу Вуче,
0088 Он удара ђога од мејдана,
0089 Па ђогату коњу проговара:
0090 “А ђогате, пуст ми остануо,
0091 “Што ми данас полећети нећеш,
0092 “Зар не видиш да сам погинуо.”
0093 Колико га Вуче удараше,
0094 Све му крвца по земљи сипаше,
0095 Ђогат пишти као гуја љута ,
0096 Јер не има крила ни окриља.
0097 Дока га вила из облака виче:
0098 “Бјежи, Вуче, двору бијеломе,
0099 “Не може ти ђогат полећети,
0100 “Ђогату су сапаљена крила.”
0101 Грдна ране задобио Вуче,
0102 Виде му се џигерице црне,
0103 Плећа даде, а бјежати стаде,
0104 А за њиме силни Грома беже,
0105 Одиста га погубити ћаше.
0106 Вуку топуз отежао б’јаше,
0107 Преко себе топуз отурио,
0108 Тако Вуку срећа донијела,
0109 Те погоди силан Грома бега
0110 У копије међу очи двије,
0111 Жив се наже, мртав земљи паде.
0112 А утече Купиновић Вуче
0113 У малено село Купиново,
0114 Па дозива сестрицу Јелицу:
0115 “Мила сестро, узми ме на руке,
0116 “Однеси ме на бијелу кулу,
0117 “Па ми простри мекана душека.”
0118 Сестра Јела брата послушала,
0119 Узе Вука на бијеле руке,
0120 Па га носи на бијелу кулу,
0121 Прострије му мекана душека.
0122 Онда Вуче сестри бесједио:
0123 “Зови мени слугу Милована.”
0124 Сестра Јела брата послушала,
0125 Доведе му слугу Милована.
0126 Тада Вуче сјетоваше слугу:
0127 “Добро слушај, слуго Миловане,
0128 “Запријети вјереници љуби,
0129 “Да не иде у шикли одају,
0130 “Слуго моја, за неђељу дана,
0131 “И ево ти од одаје кључе,
0132 “Не отварај на одаји врата,
0133 “Слуго моја, за неђељу дана.
0134 “Кад се, слуго, наврши неђеља,
0135 “Онда ћеш ми отворити врата.”
0136 Отле оде слуга Миловане,
0137 Па затвори бијелу одају,
0138 Затворио, па је заклопио.
0139 Да виш, брате, чуда великога!
0140 Мало стало, за дуго не било,
0141 Док ето ти из дувара гује,
0142 Гуја носи траве свакојаке;
0143 Ал’ ето ти из облака виле,
0144 И ето ти из горе курјака;
0145 Вуче Вуку ране зализује,
0146 А гуја му траве доносаше,
0147 Вила Вуку траве превијаше.
0148 А да видиш вјеренице љубе,
0149 Узе љуба ноже и синџире,
0150 На одаја врата прокопала.
0151 Кад сагледа из дувара гују,
0152 А сагледа из горе курјака,
0153 И још виде из облака вилу,
0154 Па повика грлом бијелијем:
0155 “Мога Вука изједоше вуци,
0156 “Авај мене до Бога милога!”
0157 Кад то зачу из дувара гуја,
0158 Она иде опет у дувара,
0159 А кад зачу из планине вуче,
0160 Вуче бјежи опет у планину,
0161 Па и вила небу под облаке,
0162 Оставише Вука побратима.
0163 Вуче зове слугу Милована,
0164 Поклони му кулу и авлију,
0165 И Јелицу сестру за љубовцу:
0166 “Аманет ти, слуго Миловане,
0167 “Ти ухвати моју вјерну љубу,
0168 “Па је води у поље широко,
0169 “Растргни је коњма на репове.”
0170 То изусти, а душу испусти,
0171 Престави се Купиновић Вуче.
0172 А да видиш слуге Милована,
0173 Он послуша свога господара,
0174 Ухвати му проклету љубовцу,
0175 Растрже је коњма на репове,
0176 Па сарани Вука господара.
