Јован Дучић

Јован Дучић на српској Википедији

Врбас

Носи , реко српска , крв наших синова ,

јер крваве реке свуд су наше међе :

мачеви убица сви су истог кова -

сад носи унуке куд носаше пређе .


Прими крв нејачи у светле ти пене ,

сто пута је за те и пре умирала:

да је не полочу погане хијене

да не метну у њу отрова и кала .


Наше су победе и заставе наше

твој велики завет гордости и беса -

једине у теби што се огледаше ,

и једине овде дигле у небеса .


Беше тада славна а сад си и света ,

певај сва крвава кроз њиве и луге .


Наша звезда славе сад и даље цвета :

пре свачији сужњи нег' ичије слуге .


Носи мора крви да их не покраду ,

носи реко српска , крв невиних жртви :

радосне победе хероји нам даду ,

али страшну правду извојују мртви .