Војна конвенција (Русија и Италија 1915)
|
|
|
.svg)
Војна конвенција између Врховне команде руске и италијанске војске
Свеобразно чл. 1 италијанског меморандума потписаног у Лондону 13 (26) априла, као чл. 2 војне конвенције, потписане 19. априла (2. маја) у Паризу од француског министра војног и делигата Главних ђенералштабова Италије, Енглеске, Русије и Француске, претставници врховних команди руске и италијанске војске: госп. ђенерал пешадије Јанушкевић — за Русију и госп. потпуковник Рополо — за Италију, састали су се 8 (21) маја 1915. у Врховној команди руске војске и сагласили су се о следећим диспозицијама у присуству и са одобрењем претставника Врховних команди француске и енглеске војске госп. ђенерала дивизијског Лагиша — за Француску и госп. ђенерала мајора сер Џона Ханбурга Виљема за Енглеску.
Ове диспозиције су саопштене претставницима Врховних команди српске и црногорске војске: ппуковнику Лонткијевићу — за Србију, и ђенерал-мајору М. Мартиновићу — за Црну Гору.
Члан 1.
Пошто је Италија пришла споразуму између Русије, Француске и Енглеске, Врховне команде војсака ове четири силе обавезују се овим актом да заједнички дејствују, развијајући све своје напоре да се постигне крајњи циљ а то је да се победи заједнички непријатељ.
Савезници су дужни да чине све што је могуће, да се узајамно потпомажу, комбинујући, уколико је то могуће, своје операције, како у погледу циља тако и односно споразума о погодном моменту њиног извршења.
Члан 2.
Италијанска војска се обавезује да уђе у рат најдаље 26. маја 1915. по новом календару. Њена офанзивна интервенција треба да буде олакашана операцијама другим трију савезничких војсака, које се обавезују са своје стране да предузму све могуће енергичне војне мере, како би спречили непријатеља да концентрише на граници италијанској силе које би биле од поражавајуће надмоћности.
Члан 3.
У случају да војске Аустро-Угарске-Немачке предухитре италијанску војску уласком у рат, друге три савезничке восјке се обавезују да уколико је то могуће паралишу својим енергичним операцијама непријатељску офанзиву против италијанске војске, како би дали овој последњој могућности да доврши своју концентрацију.
Члан 4.
Под садшњим условима први циљ који има постићи италијанска војска и руске снаге, концентрисане у Галицији, јесте да се туче непријатељ који се налази на заједничком аустроугарском ратишту, наиме у пределу између Карпата и Алпа, који образују границу италијанску.
Да се постигне овај циљ војске руска и италијанска обавезују се узајамно да прикупе на овом фронту могући максимум њихових снага, задржавајући на свима осталима фронтовима само неопходно потребне снаге, да се не компромитује стратегијски положај сваке од ових војсака, као и да сагласно изаберу у почетку и у току операција погодне правце који ће се дати према обема војскама.
Војска српска и црногорска дужне су да помогну да се постигне циљ горе изнет. Нарочито је желети да српска војска предузме офанзиву најбоље у северо-западном правцу, како би што је могуће пре везала своју акцију са десним крилом италијанске војске, која ће се управити на Љубљану.
Члан 5.
У случају радиклане промене садањег груповања снага аустроугарско-немачких, операцијски план ће се комбиновати споразумно између Главног командујућих војсака руске и италијанске, водећи рачуна о новој ситуацији, тако, како се она буде представила за сваког од савезника, но тежећи пре свега главном циљу.
Члан 6.
Да би се одржала између свију Врховних команди савезничких војсака најтешња веза као неопходно потребна за потпуну сагласност у заједничким операцијама, официри нарочито делегирани у овом циљу биће предати ђенералштабовима ових Врховних команди.
Потписали:
|
ђенерал Јанкушевич |
Ђенерал од Лагиша |
|
Ђенерал Митар Мартиновић |
Извори
уреди- Живко Г. Павловић, Рат Србије са Аустро-Угарском, Немачком и Бугарском 1915. године, Београд 1968. — стр. 10-12. (ПРВИ ДЕО, II глава: Улазак Италије у рат на страни наших савезника)