Војевање на Беч
Књигу пише царе из Стамбола,
Па је шаље Бечу каменоме,
Баш на руке од Беча ћесару
И у књизи поздравља ћесара:
„Круно наша од Беча ћесаре! 5
„Купи м' харач од седам година,
„Од својије све седам градова:
„Од Штрогона и од Биограда,
„Од Бедрице и од Ђули-града,
„Од Будима и од Варадина 10
„И од Беча, соколова гњезда;
„Јер ако ми харач не покупиш,
„Не покупиш и мени оправиш,
„Кол'ко има у шинику проје,
„Толико ћу т' свести под Беч војске.“ 15
Кад ћесару б'јела књига дође,
Књигу гледа, а смије се на њу;
Турском цару другу књигу пише,
Књигу пише а цара поздравља:
„Турски царе, честито кољено! 20
„Кол'ко има у шинику проје,
„Ја толико имам орозона,
„Сву ће твоју позобати проју,
„Сваком зрно ни допасти не ће.“
Кад ћесаре књигу направио, 25
Турскоме је цару оправио,
Турском цару б'јела књига дође.
Кад је царе књигу проучио,
Књигу гледа, а сузе прол'јева.
Цар га скочи на ноге лагане, 30
На капију граду излетио,
Па опали бојнице лубарде,
На лубарде покупио војску,
Нешто мало укупио војске:
По три пута по три ста хиљада, 35
Оде царе Бечу каменоме.
Кад код Беча искупио војску,
Беча бије за седам година,
Нит' одбија креча ни камена,
Нит' му знаду откуд су му врата. 40
То се цару врло додијало,
Турски царе грлом говорио:
„Ај ме мени, худа срећо моја!
„Ђе потроши ја седам година?
„Бечу ништа учинит не могу.“ 45
Турски царе рано подранио,
А по војсци пустио телале.
Телал виче три бијела дана:
„Није л' мајка родила јунака,
„Да би с' ико мог'о домислити, 50
„Како б' лакше Беча освојили?“
Кад подрани паша Ченгијh Мујо,
Па дошета цару господару,
Па се моли цару код кољена:
„Господару, честито кољено! 55
„Слушај мене код Беча камена,
„Пак ћеш лакше Беча предобити.“
Цар на паши очи уставио,
Царе слуша, што му паша каже,
Паша му се јако замолио: 60
„Господару, честито кољено!
„Дај ти нама подијели војску:
„Једну подај црном Арапину,
„Другу подај Мурату везиру,
„Трећу подај Ченгијћ-паши Муји, 65
„А четврту ти себи устави,
„Па удари са четири стране,
„Мерхаметом Бога јединога
„И Гарјета, цара честитога.“
Онда Турци на ноге скочишe, 70
Међу собом војску подјелише,
Оврдофу Богу учинише,
Љуто Турци на Беч ударише,
И на Бечу врата отворише.
Откуд бије Мурате везире, 75
Двоја б' кола напоредо ушла;
Откуд бије црни Арапине,
Троја б' кола напоредо ушла;
Откуд бије Ченгијћ-паша Мујо,
Четвера би напоредо ушла; 80
Откуд бије царе господине,
Петера би напоредо ушла.
Пола Беча освојили Турци,
До јабуке и до златне руке
И до гроба Јованове мајке, 85
И до цркве 'ванђелиста Марка;
Из каљежа ладно пиј'у вино,
По рамену коње покривају,
И у цркву коње угонише.
Пројахује Ченгијћ-паша Мујо, 90
Довикује из Беча ћесара,
Да му даде од Беча кључеве;
Али нешто из облака виче:
„Не дај, царе, од Беча кључева,
„Веће пиши листак књигу б'јелу, 95
„Па је шаљи у земљу мојсковску.“
Књига дође у земљу мојсковску,
Књигу штије Мојсковић Јоване,
Књигу штије, сузе пролијева;
Упаде му Михаиле д'јете: 100
„Оклен књига, мио родитељу,
„Оклен књига, од кога је града?
„Кад ти тако сузе пролијеваш.“
„Ој Бога ти, моје д'јете драго!
„Ово ј' књига од Беча б'јелога 105
„Од твог ђеда, мога пријатеља:
„Турци су му на Беч ударили,
„Пола су му Беча освојили,
„Ево мени књигу оправио,
„Да му идем бити у помоћи; 110
„Ја с' не могу о коњу држати,
„Јер ја јесам остарио јако,
„Да камо ли војском управљати;
„Ти си, сине, још за војску нејак.“ —
„Нисам бабо за војску нејачак 115
„Добро ћ', бабо, војском управљати.“ —
„Кад ми ниси за војску нејачак,
„Ти изиђи кули на бедеме,
„Пак упали девет лубарада,
„И десету велику Зеленку, 120
„Која бабе по Мојсковској буди.“
„Кад опали десет лубарада,
„Сва с' Мојсковска по темељу љуља.
Ту се њему војске сакупило,
По три пута по три ста хиљада; 125
Па је старац свога сина пита':
„Имаш војске, мој нејаки сине,
„Хајде, д'јете пољачкоме краљу,
„И он ми је мало дужан војске.“
Оде д'јете до пољачког краља, 130
И ту нађе нешто мало војске:
По три пута по три ста хиљада. —
„Наврати се Аници краљици,
„И она ми ј' нешто дужна војске:
„По три пута по три ста хиљада, 135
„Па га иди у гору зелену,
„Ђе' но има три ста манастира,
„Међу њима Христосова црква,
„И код ње је Христосова рука;
„Ти причести и нареди војску, 140
„Па ти иди Бечу каменоме.“
Михаило то је урадио;
Онда иде Бечу каменоме,
Кад с' помоли Бечу каменоме,
А из Беча турски хоџа виче: 145
„Бјеж'те Турци моја браћо драга!
„Ето на нас силе из Русије.“
Бјеже Турци, куда који знаде;
Ал' повика нејак Михаило:
„Стан'те, Турци, јадна копилади!“ 150
Бјеже Турци, куда који знаде;
Ал' Мојскови на ногу су бржи,
Па угнаше Турке у буљуке,
Исјекоше сву турску хордију,
Сам утече царе господине 155
И са њиме црни Циганине.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
