Војвода Јанко и цар Отмановић
0001 Књигу пише царе Отмановић,
0002 Посла је у Сибињу граду
0003 А на руке војеводи Јанку:
0004 ”Чу ли мене, од Сибиња Јанко,
0005 ”Оправи ми Бановац-Секулу,
0006 ”Око њега дванаест бановах,
0007 ”Е Турћији земљи дојадише.
0008 ”Не зовем их да их посијечем,
0009 ”Но их хоћу, Јанко, потурчити. ”
0010 Кад је Јанка књига допанула,
0011 Књигу гледа из гласа се смије,
0012 Па ми књигу бановима каже.
0013 Другу књигу Јанко направио,
0014 У књигу се цару поздравио.
0015 ”Чујеш ли ме, цар-Отмановићу,
0016 ”Ја не судим, царе, с бановима,
0017 ”А ја имам бољијех бановах
0018 ”Од Секула с његовом дружином.
0019 ”Ема, царе, кад си наумио,
0020 ”Ти окупи триста сератлија,
0021 ”Међу њима хоџу и кадију,
0022 ”А за њима туре сунетлију
0023 ”А пред њима Бећир-бега твога
0024 ”Оправи их у Сибињу граду,
0025 ”Да потурче цијела Сибиња. ”
0026 Каде цара књига допанула,
0027 И кад виђе шта му књига пише,
0028 Посили се, Турке оправио,
0029 Оправи их у Сибињу граду,
0030 Димно Јанко Турке дочекује,
0031 Па дофати царев’ Бећир-бега,
0032 Поведе га на своје дворове,
0033 Па му даје кафу и ракију,
0034 И осталу сваку ђаконију.
0035 Но да видиш царев’ Бећир-бега,
0036 За бапка је ријеч говорио:
0037 ”Камена ти госпоштина, бабо,
0038 ”При Јанковој у Сибињу граду. ”
0039 Ема Туре своју вјеру фали.
0040 Када сјутра о зорици било,
0041 Тек удриле славје у лугове,
0042 Запуцаше на Сибињ’ лубарде,
0043 Стресају се куле и чардаци.
0044 Препаде се царев Бећир-бего,
0045 Сано скочи Туре из аљинах,
0046 Па је Јанку ријеч говорило -
0047 ”О за Бога, војевода Јанко,
0048 ”Што је тутањ на Сибињу граду? ”
0049 А Јанко му ријеч говорио:
0050 ”А не бој се, царев Бећир-бего,
0051 ”Е се ноћас Сибињ потурчио,
0052 ”И твојо се вјери посилио
0053 ”И зором је шамлак учинио. ”
0054 Но говори царев Бећир-бего:
0055 ”Хајде, Јанко, да се опашемо,
0056 ”И бињише силне пригнемо,
0057 ”Да дугачке луле запалимо,
0058 ”Да идемо у Сибињу граду,
0059 ”Да уводим бедем од Сибиња,
0060 ”Могу л’ наши топови поднијет’
0061 ”Е у Сибињ хоћу царовати. ”
0062 Па с ондолен оба подигоше,
0063 И пођоше низ Сибињу граду.
0064 Кад дођоше под бедем од град,
0065 Но да рече војевода Јанко.
0066 ”Ну погледа’, царев Бећир-бего,
0067 ”Како ти се Сибињ потурчио.
0068 ”Димно ли се бедем окитио
0069 ”Све главама од триста делија.
0070 ”Сада вићи, царев Бећир-бего,
0071 ”Може ли ти царство поднијети. ”
0072 Но је Туре главе погледало,
0073 Свака жђаше, Цариград гледаше.
0074 Пође Туре на Сибињска врата,
0075 О њих виси хоџа и кадија,
0076 Међу њима Туре сунетлија.
0077 Ал’ се шета дванаест бановах,
0078 И пред њима Бановац Секула,
0079 Секула га изгубит’ хоћаше,
0080 Но не даде војевода Јанко,
0081 Но му даде коња и оружје,
0082 Оправи га цару у Стамболу.
0083 Кад је царе сина угледао,
0084 Велики му шамлак учинио,
0085 Он омиче триста лубарадах,
0086 И пе стотин’ шибах дугачкијех.
0087 Те је царе сину бесједио:
0088 ”Добар доше, Бећир-беже сине,
0089 ”Је ли ти се Сибињ потурчио,
0090 ”Је ли бедем наредан за царство? ”
0091 Но му Бећир ријеч проговара:
0092 ”Димно се је Сибињ потурчио,
0093 ”А љепше се бедем октио,
0094 ”Све главама од триста делија,
0095 ”Свака жђаше, у тебе гледаше,
0096 ”А на врата хоџу објесише,
0097 ”Објесише хоџу и кадију,
0098 ”Међу њима Туре сунетлију.
0099 ”Ава’ , бабо, памет изгубио!
0100 ”Да мудрине у Србију нема
0101 ”До једнога војеводе Јанка,
0102 ”Надмудриће у свијет свакога;
0103 ”А да није у свијет јунака,
0104 ”До јунака Бановац-Секуле,
0105 ”Он би Турској земљи додијао.”
