Мајка Мару за јединца звала.
„Нећу мајко имена ми мога,
„Нећу ићи за јединца твога;
„Волим бити буковица грана,
„Нег‘ љубити кога нјесам кана; 5
„Волим бити у горици цвјеће,
„Него љубит кога срце неће;
„Вољела би да ме боле зуби,
„Него да ме гадан дечко љуби.“