[Ви путнице, ви намернице]
Ви путнице, ви намернице!
Молим ви се, клањам ви се.
Поћ'л (Марко) на свој рад д’ иде,
па сте њега ви сретле,
па сте снагу уватиле 5
и кости сте поломиле,
па сте душу извадиле.
Ви пунице, ви намернице,
молим ви се, клањам ви се,
пуштете (Марку) снагу, 10
рућс, нође, душу.
Ето иду девет бабе
и понеле девет главње,
и понеле воду ћипелу.
С воду че ви изгору, 15
с бритве че ви сасечу,
с метле че ви одмету.
Молим ви се,
пуштете (Марку) руће и с’вде?
Ето иду девет старца 20
и понели девет косе.
(Марко) че ви на огањ тури,
че ви сас секире сасече.
Молим ви се, пуштете га.
(Марко) че проз гору, 25
а ви че под камен;
(Марко) че преко огањ,
а ви че у огањ;
(Марко) че преко друм,
а ви че пода друм; 30
(Марко) че преко воду,
а ви че у воду.
Усту, путнице,
усту, немернице!
(377, бр. 165)
