Виђех чудо прије невиђено
Видјех чу<до прије невиђено,
гдје ћехаја Ђул-хамуну кара:
- Што ће твоје шћери по пенџеру,
што л' бијеле руке низ пенџере?
Она му се оклињаше млада: 5
- Није Нура, тако ми биљура!
Ни Алема, таско ми калема!
Ни Ћимета, тако ми нимета!
Ни Алмаза, тако ми намаза!
За Мурту се ја заклети нећу, 10
јер је Мурта пашу загледала.
Куд год ходи, на срцу га носи,
гдје год сједи, о паши бесједи
и с пенџера гледа на дилбера!
|
|
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 193.
