Висока је, висока је гора божурова

* * *


[Висока је, висока је гора божурова]

Висока је, висока је гора божурова,
сив је соко, сив је соко прељећет не може,
а синоћ је, а синоћ је свати преиђоше,
само оста, само оста момак са девојком,
и осташе, и осташе под жуту неранџу.5


Референце

Извор

  • Џоговић, Алија: Народне лирске песме Метохије, Јединство, Приштина, 1979., стр. 88.