Ој травице, ситнице,
     Јело ле, Јело, добра девојко!
          Ој Јело![1]
Што си тако сићана?
Све си поље покрила,
Само мало остало,
И ту нико цвет божур,
Код божура ружица.
Божур ружи говори:
„Ао ружо, леп ти сам,
„Још да ми је твој мирис,
„Вио бих се, превио
„Као свила предена.
„Око златна вретена .
„Као млада невеста
„Око ручна девера.“

Референце

уреди
  1. Припев уза сваку врсту.

Извор

уреди

Б.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 58.