Вино и ракија

     Поручи једном вино ракији да дође к њему, па кад дође рече јој: мене додијаше даве на тебе од људи и од жена да си опака и жестока; но за што ти то тако радиш, море?! Видиш ли мене, који сам тебе отац и много старији од тебе, па ја не опијам свијет као ти! Ти си моја шћер, па је право да се мало стидиш и да не опијаш народа ни су шест чаша, а камо ли су двије; него те шјетујем да по данас будеш боља. — Одговори ракија: ја томе нијесам ништа крива него ти, који си ме оваку родио, и они који ме про мјере пију; јер док сам у оном суду у ког ме метну, нема ништа од мене мирније; а кад уљезем у трбух мушки или женски, као триста врагова да уђу.

Референце уреди

Извор уреди

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 193.