Вина амо!

Вина амо!  (1864)  Писац: Милан Андрић

Вина амо, цуро крчмарова,
Ватренога, као очи твоје,
Руменијег, него зора рујна,
А старијег, него туге моје!

Вина амо, да наздравим болан
Срећи мојој, што ме тако служи,
Што ми често у златном пехару
Место сласти чемерике пружи!

Да наздравим ономе јунаку,
За слободу бој кад буде свети,
Што ће у сред страховите борбе
На анџару срце ми разнети.

И још оној девојчици малој,
Што ме тако преварила лепо,
А којој сам, к’о Турчин корану,
Сваку речцу веровао слепо.

Тешка туга, нечувени јади
Разадиру болна недра ова —
Вина амо, да утишам јаде,
Понда збогом, цуро крчмарова!

У Баји.

Извор

1864. Даница. Лист за забаву и књижевност. Година пета, број 2. стр. 28.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Андрић, умро 1922, пре 102 године.