* * *
Виле воду осмрадиле
Лети врана преко поља равна,
С' крилма лети с кљуном проговара:
Десно крнло да би одагњило!
Камо с' мене данас занијело?
Ђе ми нема гране ни огранка. 5
Само једна јаворова грана.
Под њом седи Ружица дјевојка,
Свилу преде, на бршљан пропреда.
Пзжедњела Ружнца дјевојка,
Па ми иде на то поље равно. 10
Па ми нађе бунар воде ладне.
Приклекнула да ће се напити.
Њу мн внче вила из планина:
„Не пиј воде, Ружица дјевојко
„Ту су воду виле осмрадиле, 15
И у њој су чедо окупале.“
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 4-5
