Вила (Милета Јакшић)
| Вила Писац: Милета Јакшић |
Она игра сред шумарка,
Листом, цветом окићена,
Мирисом јој тело ћарка,
Родним дахом коса њена.
Тајно усред полумрака,
Уз брујање шумских буба
И уз вреву славујака,
Звиждук коса, гук голуба,
Скаче, маше голом руком
Ил ’ се брсне гране прима,
Виси тако, вије струком,
Игра, плива по звуцима,
Часом ногу доле свија,
Сањива је травка чује,
Пробуди се, клас извија
Да јој прсте омилује.
Мени приђе изненада,
Сребрно ми ближи лице,
Загрли ме, хладна, млада,
И ко̂ росне јагодице
Додирну ме уста њена,
Па ме љуби, дах ми пије
Кратког часа, једног трена
Ја се макнем — ње бећ није,
И до зоре за њом лећем,
Тајни огањ мене тресе —
Она лети за дрвећем,
Тапше, игра и смеје се...
Извор уреди
- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 104-105.
|