Вила и дјевојка

Под оном гором зеленом,
А под планином високом,
Велико коло играше,
У коло моја ђевојка:
Пала јој свила до земље, 5
А руса коса до бедра,
А ситан бисер до паса.
Долеће вила из горе,
Ђевојку вила питала:
„Откуд ти свила до земље, 10
Откуд ли коса до бедра,
А ситан бисер до паса?"
Ђевојка вили говори:
„Ја имам тајка трговца,
Мени је свилу купио; 15
А имам сестре везиље,
Мени су бисер низале;
А ја сам косу гојила
Мојему драгу за игру!”

(АСАНУ, бр. 8552/257, VIII, 42, бр. 22).



Варијанте уреди

Вар: I, 114; V, 64, 336.[1]

Референце уреди

  1. АСАНУ — Архив Српске академнје наука и уметности у Београду; ГПБЛ — Государственная публичная библиотека им. М. Е. Салтыкова-Щедрина у Ленинграду; вар. — варијанта, варијанте; I—IX — Српске народне пјесме сакупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, државно издање књ. I—IX. 1891—1902; Iр—Vр — Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Ствф. Караџића, књ. I—V, ово издаље

Извор уреди

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 3.