Вила доморотка
Тамо доље к сињем мору
Мени кажу бисер-гору,
И у гори бисер-дворе,
И у дворим б'јелу вилу:
На челу јој сунце сјаје,
Око главе зв'језде трепте;
Једна зв'језда прошлих доба,
Друга зв'језда садашњијех,
Трећа зв'језда будућијех ....
Прва другу надсијева,
Трећа сваку надблистава. —
Вила пјева родне пјесме,
Да омили роду своме.
Род јој иде у походе,
И носи јој л'јепе даре:
Танку киту ружичицâ,
Зелен в'јенац од ловора;
Даре носи — говори јој:
„На ти киту, б'јела вило,
Па се кочи под ружама;
На ти в'јенац од ловора,
Па ти реси дичну главу,
И пред св'јетом теци славу! —"