Викизворник:Писарница/Архива 2

Molba za administratorska prava

Molio bih da mi se dodele administratorska prava. Treba dosta stranica otkljucati i preurediti u "Istoriji Jugoslavije" od Ćorovića, neke pobrisati kao višak kod "Svih srpskih vladara" od Stanojevića, otključati sve stranice od Korana... --Оги 11:00, 26. мај 2010. (CEST)

Гласање

1.   --Жељко Тодоровић (разговор) 14:04, 29. јул 2010. (CEST) с. р.
2.   --FriedrickMILBarbarossa (разговор) 18:37, 29. јул 2010. (CEST)
3.   --Pepsi Lite (разговор) 01:22, 30. јул 2010. (CEST)

---

Гласање је затворено:

За	Уздржаних	Против	% За	Закључак
3	0	0	100%	Корисник Оги је постао администратор.

Жељко Тодоровић (разговор) 20:11, 4. август 2010. (CEST) с. р.

Коментари

Ја сам за. Нека се изјасне и остали корисници, па ако нико нема ништа против наредних дана бићеш унапређен. --Djordjes(р) 01:28, 17. јул 2010. (CEST)

Молбу за администраторска права сам пребацио на дно Писарнице, јер је то актуелни предмет који рјешавамо (иако је молба давно поднесена). Ја бих замолио кориснике да се горе јасно изјасне, за или против, као и у претходном гласању. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:04, 29. јул 2010. (CEST) с. р.

Кандидатура за бирократу

Желим да се кандидујем на положај бирократе. Разлог за кандидатуру је тај што би хтио активније и сврсиходније да рјешавам захтјеве овдје на Викизворнику, без потребе да јурим друге бирократе или стјуарда. Овлашћења бирократе су сљедећа: унапређивање и ражаловање корисника, и промјена корисничког имена.

Такве ствари би могао рјешавати у кратком року, будући да сам један од најактивнијих корисника на Викизворнику, и редовно обилазим и гледам скорашње измјене. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:22, 5. август 2010. (CEST) с. р.

Гласање

1. Само напред!   --FriedrickMILBarbarossa (разговор) 22:25, 5. август 2010. (CEST)

---

Гласање је затворено:

За	Уздржаних	Против	% За	Закључак
1	0	0	100%	Корисник Жељко Тодоровић није постао бирократа. (кандидатура је повучена)

Жељко Тодоровић (разговор) 22:29, 12. август 2010. (CEST) с. р.

Коментари

Иако не постоји политика о овоме (а и зашто би, мала је заједница), гласање на основу једног гласа не може бити валидно. То би ти рекао било који стјуард (под условом да нема локалних бирократа који би решавали ствари као ове, па би морао да идеш на мету). Моје мишљење је да си још увек млад администратор и да треба сачекати још. Да сам био обавештен о овом гласању, гласао бих против. Уосталом, довољно је бирократа да раде потребне послове, којих ионако практично нема. Не знам на шта си мислио под "решавањем ствари у кратком року", с обзиром да захтеви бирократа обично не захтевају хитре акције, а посао бирократа углавном представља спровођење захтева или гласања. А и увек ме можете контактирати на Википедији ако је потребно нешто овде да урадим (као што је то и сад учињено). Такође, бирократе не могу да "ражалују" кориснике. --Филип § 23:09, 12. август 2010. (CEST)

У реду, немам ја ништа против, овлашћења сам затражио ради неактивности скоро свих бирократа овдје, осим тебе. Уосталом, пошто није било изјављених приговора закључио сам гласање, нисам знао да ниси видио уопште овај захтјев. Што се мене тиче, ако ћеш наставити да посјећујеш овај пројекат, и нећеш схватати као смарање неке моје захтјеве, немам ништа против да нисам бирократа. Сада ћу поништити гласање, и прекинути кандидатуру. Мислим да бирократе могу да ражалују неке кориснике, не администраторе, али неке да. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:21, 12. август 2010. (CEST) с. р.

Да, могу да додају и уклањају поједина корисничка права, али не и администраторска/бирократска. --Филип § 23:51, 12. август 2010. (CEST)

Кандидатура за администратора

Желео бих да се кандидатујем за администраторска овлашћења. Разлози за ту одлуку су вишеструки, али навешћу неке:

1. брисање страница и непотребних преусмерења
   1. Пошто овде за брисање страна стално зивкам скоро јединог стално активног администратора, лакше би ми било ако бих то могао сам да то урадим.
   2. Овде постоје неки ascii текстови који годинама нису дирани, а требали су да буду оклоњени.
   3. Годинама су разноврсни ИПовци отварали непотребно стране за разговор: било због неких небитних питања и захтева, било због потребе за вандализмом, било због погрешног места постовања, било због неког другог разлога. Због тога имам намеру да почнем да тражим такве стране, и да их бришем.
2. (од)блокирање
   1. Може да се некад нађе неки вандал, а ако се на време не уочи — може направити повећу штету (спам, уклањање садржаја са страница, реклама, унос текста на неком језику који није српски и сл). Да би се умањиле могућности да се деси таква ситуација, сваки администратор вреди.
   2. Као што је случај са вандалима, тако је и са ботовима. Ако бот почен да брља, треба га на време зауставити и обавестити власника бота. А кад се ситуација реши, бот може бити „пуштен на слободу“.
3. заштита страница и уклањање заштите
   1. Ако се нешто превише вандалише, онда мора да се заштити ради смањења контрапродуктивног деловања.
   2. Ако је с нечега уклоњено контрапродуктивно деловање, може се поново омогућити оној групи корисника којој је онемогућено уређивање странице.

Такође, поред горе наведених разлога, могу послужити и за оспособљавање нових геџета и медијавики функција.

Ову одлуку за кандидатуру сам донео уз претходно саветовање са једним администратором.

Моје области досадашњег доприноса биле су у виду постављања докумената балканске историје — претежно српске, црногорске и југословенске. Поставио сам нека ретка и значајна документа, а она укључују прокламације, споразуме, уредбе, законе и сл. Њих можете видети на мојој корисничкој страници.

Иако сам од скора постао активнији члан овог пројекта, за кратко време сам унео већи број докумената.

Поред овог пројекта, активан сам на српској Педији, а повремено и на Вестима и Цитатима.

На тим пројектима, укључујући и овде, доприносио сам и као пријављен и као непријављен корисник.

--FriedrickMILBarbarossa (разговор) 03:06, 6. август 2010. (CEST)

Гласови

1.   --Жељко Тодоровић (разговор) 14:52, 6. август 2010. (CEST) с. р.
2.   --Pepsi Lite (разговор) 03:16, 16. август 2010. (CEST)
3.   --Djordjes(р) 21:38, 20. август 2010. (CEST)

---

Гласање је затворено:

За	Уздржаних	Против	% За	Закључак
3	0	0	100%	Корисник FriedrickMILBarbarossa је постао администратор.

--Djordjes(р) 21:41, 20. август 2010. (CEST)

Језичке кутијице

Ову страну, шаблоне, категорије и сл. сам направио по узору на википедијанске. При пребацивању сам вршио неке техничке и правописне измене а нешто сам мењао и према Метиним захтевима (zh-min-nan → nan). Функционисање је исто као на википедији. За почетак, од могућих 56 језичких издања викизворника убацио сам кутијице за 55. Уколико мислите да је неки језик изостављен, можете сами направити оно шта је потребно за њега, или можете да на страници за разговор оставите захтев.

Потребна ми је помоћ власника ботова. Ради се о међувики везама. Њих је потребно додавати на језичке кутијице и категорије. Уколико имају (власници ботова) нешто да ме питају у вези са тим задатком, могу оставити поруку на мојој страници за разговор.

Позивам сваког корисника да на својој корисничкој страници постави језичке кутијице да би остали корисници били обавештени о његовом познавању језика. --Новак (разговор) 15:21, 18. август 2010. (CEST)

Коментари поводом Смерница и предлог о измени истих

од корисника FriedrickMILBarbarossa

Имам неколико примедби и предлога на тему Смерница за рад. Њих ћу сврстати по насловима који постоје на дотичној страници ради лакше оријентације.

Језик текстова

(I.)

Сви текстови објављени на Викизворнику морају бити на српском језику и српској ћирилици.

Српски језик подразумева и ћирилицу и латиницу, тако да је морање на ћирилицу бесмислено. Уосталом, постоје текстови на латиници.

Латиница је омогућена пресловљавањем.

Ово се надовезује на претходни део смернице. И ћирилица је омогућена пресловљавањем.

Закључак:

Предлажем промену наведених делова смернице у следећи облик:

Сви текстови објављени на Викизворнику морају бити на српском језику.
Конверзија ћирилице у латиницу, и обратно, омогућена је ћир-лат пресловљачем на врху странице.

(II.)

Дела објављена на хрватском језичком стандарду објављујте на хрватској верзији Викизворника.

Зашто само на хрватском? По овом принципу могли би да се убаце и тзв. бошњачки и црногорски језик.

Од претходног правила су изузети историјски извори писани хрватским језичким стандардом а важни су за историју српског народа.

Ово се надовезује на претходни део смернице. Исто као и претходно.

Закључак:

Предлажем да се у првом делу смернице убаци и бошњачки и црногорски језик пошто ипак како-тако постоје као засебни језици а поред хрватског слични су српском језику.

Друга опција је да се уклони тај део смернице. Подразумева се да текстови на дотичним језицима иду на дотичним језичким издањима Викизворника. А ко хоће да види историјске изворе који су важни су за историју српског народа, може отићи на дотична језичка издања Викизворника да их види (подразумева се ако постоје тамо). Ако те изворе неко поседује, а жели да их објави, може отићи на та језичка издања и да их тамо постави тамо, уместо овде да се ти језици мешају са српским.

(III.)

Најзад, добродошла су и дела писана српскоцрквенословенским језиком...

Који је тај „српскоцрквенословенски“ језик? Црквенословенски језик који се користи у службама СПЦ или српска редакција страсловенског језика (тј. српскословенски)?

...као и црквенословенским ако су део српске културне баштине.

Ово се надовезује на претходни део смернице. Као део закључка из II..

Закључак:

Предлажем промену наведених делова смернице у следећи облик:

Најзад, добродошла су и дела писана српском редакцијом старословенског тј. српскословенским језиком.

Може да се надовеже и следеће:

..., као и дела писана српском редакцијом црквенословенског језика.

Напомена: Црквенословенски језик је редакција старословенског језика који се користи у црквеним службама, или другим речима, литургијски језик који се развио из старословенског.

Ауторска права

... дела на њему (Викизворнику) морају бити у јавном власништву по законима САД, а ... морају бити у јавном власништву и по законима Републике Србије.

Закони чије земље имају предност? САД или Србије? Ако не постоји предност, да ли постоји неки принцип или начин да би се избегао могући сукоб закона те две земље? Ако не да ли може да се направи неки сажетак о ауторским правима рађен на основу тих закона.

Савети о уређивању текстова

1. Не чините латиничне измене у ћириличним тестовима.

Сам део овај смернице, сам по себи, је бесмислен. Српски језик признаје и ћирилицу и латиницу, тако да само постојање ћирилићних текстова је бесмислено, односно недостаје део за латиницу.

Закључак:

Предлажем промену наведеног дела смернице у следећи облик:

1. Не чините латиничне измене у ћириличним тестовима, и обратно.

или

1. Не чините измене у чланку које се не заснивају на писму чланка, како у ћириличним тако и у латиничним чланцима.

или

1. Не мешајте писма у чланцима.

--Новак (разговор) 15:21, 18. август 2010. (CEST)

Изјашњавање

Da, to treba izmeniti. --Pepsi Lite (разговор) 00:47, 20. август 2010. (CEST)

Овако, да се и ја изјасним поводом овог предлога:

1. Слажем се. Смјерница је била можда написана када још није било конверзије, па се зато инсистирало на ћирилици.
2. Не слажем се. Ја ову одредницу не бих мијењао. За мене је сасвим прихватљиво да стоји само хрватски језик, јер он постоји у континуитету и заједништву са српским од 19. вијека. Бошњачки и црногорски постоје од прије које године, и нема историјских докумената на њима.
3. Слажем се. Ово је прецизније одређење, у односу на претходно које је нејасно.
4. О ауторским правима се не бих изјашњавао, можда би захтјев за детаљније тумачење ауторских права Србије и САД требало упутити на Википедија:Трг/Ауторска права.
5. Слажем се. Мијешање писма није препоручљиво, али се треба односити на обје стране. Будући да постоје латинички текстови, неозбиљно је задржавати старо правило.

Толико од мене. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:11, 23. август 2010. (CEST) с. р.

Имао бих нешто да кажем поводом твог коментара под бројем 2. Слажем се око твог коментара поводом бс и цг језика, али имам питање у вези са хрватским. Мора да се наведе граница у виду године за њега. Хрватски језик је до одређеног периода у историји био сличан (-нији) српском захваљујући ситуацијама око заједничког југословенског (српскохрватског) језика, али последњих година се променио. Дакле, треба навести временску границу за тела дела на хрватском језику. --Новак (разговор) 19:42, 23. август 2010. (CEST)

Историјски документи на хрватском језику су они документи који су важни за разумијевање прошлости Срба и других говорника српског језика. То би била граница до распада српскохрватског језика, када је био нормалан хрватски језик, у заједништву са српским. Нема каснијих докумената који су историјски битни, сви остали документи се похрањују на хрватском викизворнику. Важне текстове рецимо представљају усташки закони и наредбе, и иако су писани усташким новоскованим стилом хрватског они су важни за прошлост Срба. Такође, сви правни документи издавани од стране обласних жупана и котарских поглавара у Краљевини СХС, као и од банова у Краљевини Југославији, а који су били на простору данашње Хрватске, могу се овдје уносити. И документи из 19. вијека који су важни такође могу имати овдје мјесто. Правни документи данашње Републике Хрватске, и сви други документи писани на новохрватском језику не могу имати мјесто овдје. Они се похрањују тамо на хрватском викизворнику. Надам се да сам био јасан. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:59, 24. август 2010. (CEST) с. р.

Нека остане тај део Смернице за хрватски језик, али треба додати и временску границу. Пошто модерни хрватски настаје после 1990., то би могло да буде граница. Дакле, измењени предлог би могао бити следећи:

Од претходног правила изузеци су историјски извори писани хрватским језичким стандардом који су важни за историју српског народа*, а потичу из периода постојања заједничке српско-хрватске језичке заједнице односно до распада СФРЈ.

• ја бих ставио историју и разумевање српског језика, народа и културе ...

--Новак (разговор) 13:48, 26. август 2010. (CEST)

---

Будући да је остварен кворум тј. три корисника су постигла договор, што је уобичајен кворум био и до сада, предлажем да се ове усаглашене одредбе одмах унесу у текст смјернице, док о овом питању око хрватскога језика можемо још расправљати. Дакле, да унесемо оно око чега се сви слажемо. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:15, 26. август 2010. (CEST) с. р.

Замолио бих предлагача да унесе усаглашене одредбе, изостављајући само предлог о хрватском језику и ауторским правима. За ауторска права треба да се пита на Википедији, не произвољно одлучивати о томе. О хрватском језику можемо наставити дискутовати, уколико се неки не слажу с мојим образложењем зашто не би требало ту одредбу мијењати. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:32, 26. август 2010. (CEST) с. р.

Урађено --Новак (разговор) 13:48, 26. август 2010. (CEST)

Може и овај предлог са хрватским стандардом. Нека га предлагач унесе. Претпостављам да корисник Pepsi Lite нема ништа против. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:50, 28. август 2010. (CEST) с. р.

Урађено --Новак (разговор) 01:15, 30. август 2010. (CEST)

Нови именски простор

Шта мислите о томе да се уводе именски простор „Аутор“? Тренутни наслови са том речју су више спискови а не текстови, тако да би можда било технички практичније и прегледније уколико би постојао такав именски простор. --Новак (разговор) 21:07, 20. август 2010. (CEST)

Слажем се с тиме, и викизворници на другим језицима имају такве именске просторе. Након подршке овом предлогу, захтјев би требало упутити на Bugzilla с жељеним називом новог именског простора. Ја се не сналазим на Bugzilla, па ко зна, нека изволи. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:01, 23. август 2010. (CEST) с. р.

Требао би барем још један корисник да се сложи с овим предлогом, а Дунгодунг је рекао да ће он послати захтјев на Bugzilla. Нема потребе да се с овим одуговлачи, ово је само техничко побољшање, никаква важна промјена. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:48, 24. август 2010. (CEST) с. р.

С обзиром на величину заједнице, мислим да је ово довољан број изјашњених корисника. Евентуално може да се окачи обавештење на Сајтнотис да би се више корисника изјаснило. Слажем се са твојим коментаром да не треба ово одуговлачити. --Новак (разговор) 16:39, 24. август 2010. (CEST)

Мислим да је и Филип дао свој пристанак, није дјеловао као да се противи, тако да њега треба замолити да напише овдје потврдан коментар, и да тада пошаље захтјев. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:54, 24. август 2010. (CEST) с. р.

Да, слажем се са овим. Направићу захтев вечерас ако стигнем. --Филип § 23:39, 24. август 2010. (CEST)

Ево. --Филип § 01:25, 25. август 2010. (CEST)

---

Направљен је нови именски простор. --Новак (разговор) 00:58, 9. септембар 2010. (CEST)

Закључене странице

Зашто је заштићен тако велики број чланака корисника Smart и Ban? У историји измена страница уопште нисам видео вандализме. И ако су заштићени због остељивости, ја не видим шта је ту тако посебно осетљиво да би се поставила заштита, и то пуна. Друга прича би били мета и основни шаблони... --Новак (разговор) 13:46, 27. август 2010. (CEST)

Странице су заштићене због тога што се желе заштитити од непотребних измјена или вандализама. Странице садрже копиране изворнике неких књига, тако да се немају шта чинити додатне измјене. Ово није Википедија, овдје се нема шта додавати када се изворник нечега у потпуности прекопира, евентуално се може тражити преуређење стила странице или сл. А неки анонимни корисници су вични томе да исправљају неправилне ријечи у изворницима, што се не треба радити. Тако је књига писана изворно, и то се не треба мијењати. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:55, 28. август 2010. (CEST) с. р.

Схватам што је закључано за анонимце, али не и за пријављене кориснике. Можда би неки од њих желели да додају или измене неки шаблон и(-ли) категорију, па их пуна заштита може спречити. Непримерено је да само админи могу руководити тим чланцима. Ја сам за то да се ниво заштите промени на анонимце. Успут, Смарт је казао: Treba dosta stranica otkljucati i preurediti u "Istoriji Jugoslavije" od Ćorovića, neke pobrisati kao višak kod "Svih srpskih vladara" od Stanojevića, otključati sve stranice od Korana.. --Новак (разговор) 19:12, 28. август 2010. (CEST)

Немам ја ништа против тога, сасвим је уобичајено да пријављени корисници могу уређивати неке странице слободно и несметано. Дакле, слободно можеш промијенити ниво заштите да и регистровани корисници могу уређивати те странице. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:17, 28. август 2010. (CEST) с. р.

Пошто је велики број страница у питању, сачекаћу шта ће да кажу постављачи тих чланака. Оставићу им поруку да се овде изјасне да ли су за промену или скидање заштите. --Новак (разговор) 19:21, 28. август 2010. (CEST)

Како сам сам (пре као корисник Бан, а сада Смарт) и поставио све закључане странице, ево сам већину и откључао. Понегде треба поправити по коју грешку: при дигитализацији и препознавању текста често се догоди да промакне "мећу", "мећутим" и сл. место "међу", "међутим"... Нови завјет од В. С. Караџића сам оставио закључан јер је то стварно капитално дело око којега сам се добро нарадио а и верујем да би вандали могли направити измена у текст. --Оги (разговор) 12:46, 16. септембар 2010. (CEST)

Ниси морао да скидаш заштиту. Ову расправу сам покренуо због пуне (уређивање дозвољено само администратора) и дошло се до закључка да је боље да се постави полу-заштита (уређивање дозвољено само пријављеним корисницима). Полу-заштита би спречавала могуће вандализме од ИПоваца и новајлија, а дозвољавала би пријављеним корисницима да измене нешто у чланку (шаблон, категорија) ако је потребно. На неким изворницима постоји пракса да се поставља полу-заштита уколико је неки чланак (докуменат) завршен. Претпостављам да би примена такве праксе овде била корисна. Овиме нисам хтео да кажем да је све твоје скидање заштита било узалудно, него да је направљена обрнута ситуација од оне која је била: чланци су били превише „обучени“ а сада су превише „голи“. Пошто је то само моје мишљење о употреби полу-заштите а не званично усвојено, предлажем да се покрене расправа или гласање ради увођења праксе полу-заштите. --Новак (разговор) 22:16, 16. септембар 2010. (CEST)

Шаблон:Без извора

Мислим да је текст овог шаблона превише нападан. Предлажем да се убаци нека блажа верзија. Да ли је паметно брисати текст ако нема извор? Велики број чланака овде нема извор, тако да би брисањем истих отишао леп бројчић. Накнадно, неки чланци који су обележени овим шаблоном, стоје мноого дуже од недељу дана.

--Новак (разговор) 13:46, 27. август 2010. (CEST)

Категоризација аутора

Имам два питања везану ка категоризацију:

1. Да ли се аутори категоришу у Категорија:Аутори* или у Викизворник:Аутори-*
2. Да ли се категоризација врши према имену или према презимену

Нисам био саигуран, да ли активнији чланови имају устаљено правило поводом овога па сам зато питао јер намеравам озбиљније да се бавим уносом неких текстова.--MikyM (разговор) 14:05, 27. август 2010. (CEST)

Иако сам од скора овде, могао сам да запазим следеће:

1. Аутори су убацивани (док је је неко то одржавао) у викизворников простор, а категорија Аутори не постоји већ су персоне углавном свставане у категорију Књижевници.
2. Врши се према презимену. То ради „{{DEFAULTSORT:}}“.

Евентуално би могла да се направи та категорија и да се код сваког наслова, који почињем „Аутор: ...“, убаци и истоимена категорија и истоимени шаблон. --Новак (разговор) 14:23, 27. август 2010. (CEST)

Хвала на одговору. --MikyM (разговор) 14:49, 27. август 2010. (CEST)

МедијаВики

Поједини МедијаВикији се бришу због тога што је истовјетан текст присутан на преводиоцу, тако да нема потребе дуплирати те ствари. Задржавају се они МедијаВикији који садрже геџете, и они МедијаВикији на којима је потребно појединачно прилагодити текст и алатке овом пројекту. Уколико су се неке промјене десиле брисањем које сам започео, за неколико дана ће се све вратити у нормалу. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:28, 27. август 2010. (CEST) с. р.

Имате ли ви користи од ових чланака?

• w:Док слушам како
• w:Kad blag lahor gorak biva
• w:Жудња из даљине
• w:Љубавна чежња

Ако немате, да их бришемо. Михајло Анђелковић (разговор) 20:10, 29. август 2010. (CEST)

Paaa, ako mi ne, sigurno neko da :)--MikyM (разговор) 01:20, 30. август 2010. (CEST)

Боље да се остави, али било би боље ставити упозорење од данас да сваки чланак треба да има име аутора и годину штампања. --Pepsi Lite (разговор) 03:12, 30. август 2010. (CEST)

Аутор чланака је обавјештен да чланци не могу бити на Википедији и упућен је да садржај објављује на Викизворнику, уколико нема заштићених ауторских права над пјесмама. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:33, 30. август 2010. (CEST) с. р.

Ако се пребацују ти чланци, потребно је:

1. Уклонити несрпски језик
2. Навести извор
3. Написати које аутор оригиналне песме
4. Написати које аутор преведене песме (преводилац)
5. Проверити да ли песма и превод (не) крше ауторска права

--Новак (разговор) 09:23, 30. август 2010. (CEST)

Пошто су чланци пребачени, упркос недонесеној одлуци, предлажем да се да рок од 7 дана да се наведени захтеви испуне. Уколоко не буду испуњени, чланци ће бити обрисани. --Новак (разговор) 15:31, 30. август 2010. (CEST)

За прву, трећу и четврту песму мислим да је аутор Жофре Рудел који је умро негде у 12. веку ако се не варам (нисам проверио), друга би требала да припада Серкамону из приближно истог периода. Ко је први/прави преводилац нисам сигуран; чак не знам ни да ли је приложени превод превод који је урадио корисник или „прави“ српски превод.--MikyM (разговор) 02:44, 3. септембар 2010. (CEST)

За песме, чији је аутор познат, треба убацити одговарајући шаблон где ће се додати време (година) настанка и други подаци. На ен.изворнику сам видео да је дозвољено постављање самопреведених текстова, за које постоји одговарајућа лиценца, али нисам сигуран да ли је овде дозвољено или икада донесена нека одлука поводом тога. Пошто су још преводилац (-оци) и преведени текстови под питањем, требало би се изворни постављач тих текстова обавестити на Педији поводом ове ситуације, и/или да се направи шаблон „почетник“ који ће захтевати извршење горе изнетих ставки. --Новак (разговор) 14:14, 3. септембар 2010. (CEST)