Виде Даничић

0001 Вино пије Мијат харамбаша
0002 У високој гори Куновици,
0003 Шњиме пије Лазо барјактаре,
0004 А до Лаза Даничићу Виде,
0005 Око вида тридесет хајдука.
0006 Кад с’ хајдуци вином напојише,
0007 ’Вако рече Мијат харамбаша:
0008 „Побратиме, Лазо барјактаре,
0009 „И вас браћо, тридесет хајдука!
0010 „Није л’ мајка родила јунака,
0011 „Јал’ сестрица браца одњијала
0012 „Без бешике на десници руци,
0013 „У чету га моју опремила,
0014 „Да отиде у Лијевна града,
0015 „Да сакује токе триесторе,
0016 „На мојијех тридесет хајдука,
0017 „И начини тридест челенака
0018 „На нашијех тридесет калпака;
0019 „Сваке токе да су позлаћене;
0020 „Моје токе од оке четири,
0021 „Оне да су од сувога злата,
0022 „И у њима три камена драга,
0023 „Нек се знаду токе Мијатове?
0024 „Свакоме ћу оном поклонити
0025 „С мојих плећа зелену доламу,
0026 „Од рамена лака џевердана.”
0027 Када ријеч у дружину дође,
0028 Сви хајдуци ником поникоше
0029 И у црну земљу погледаше,
0030 Како трава на увојке расте,
0031 Као дојке у младе ђевојке:
0032 Не пониче Даничићу Виде,
0033 Већ поскочи на ноге лагане,
0034 А довати лака џевердана,
0035 Раскака се шњиме низ планину,
0036 Као јелен од седам година,
0037 Оде право ка Лијевну граду.
0038 За њим трчи Мијат харамбаша:
0039 „Побратиме, Даничићу Виде!
0040 „Врат’ се амо, немој лудовати!
0041 „Ти се прођи бијела Лијевна,
0042 „Не оста ми бољи у дружини;
0043 „А знаш добро, што смо учинили:
0044 „Ономад смо убили Турчина,
0045 „Од Лијевна старога Мал-агу,
0046 „Скинули смо токе са Мал-аге,
0047 „Па ето их на прсима твојим;
0048 „А скинули ковче и чакшире,
0049 „Па ето их на ногама твојим;
0050 „Узели му лака џевердана,
0051 „Па ето га о рамену твоме;
0052 „Ако ли се повратити не ћеш,
0053 „Ти обуци диван-кабаницу,
0054 „Те заклони токе на прсима,
0055 „А поврати од шајка калчине,
0056 „Те заклони ковче и чакшире,
0057 „А нај тебе мога џевердана,
0058 „Те шњим иди у Лијевна града.”
0059 Послуша га Даничићу Виде:
0060 Он обуче диван-кабаницу,
0061 Те заклони токе на прсима;
0062 А поврати од шајка калчине,
0063 Те заклони ковче и чакшире;
0064 А поврати пушку Мал-агину,
0065 И он узе пушку Мијатову;
0066 Оде право, куд је наумио.
0067 Мирно дође у Лијевна града,
0068 И сакова токе и челенке,
0069 Па он пође горе уз планину.
0070 Но кад дође Турској караули,
0071 Ал’ ту бјеше тридесет Турака,
0072 Метаху се камена с рамена
0073 И скакаху скока јуначкога;
0074 Када дође Даниићу Виде,
0075 Он Турцима Турски селам даде,
0076 Турци њему боље приватише:
0077 „Добро дође, незнана делијо!”
0078 Ал’ да видиш Даничића Вида!
0079 Он узима камен на рамена,
0080 Једном баци, те свијем одбаци;
0081 Једном скочи, те свијем одскочи,
0082 Па окрену право у планину.
0083 Но ето ти Туре Мал-агића
0084 Са Хајкуном својом милом сејом,
0085 Кад дођоше Турској караули,
0086 Жале им се Турци Лијевљани,
0087 Шта учини незнана делија.
0088 Но да видиш Туре Мал-агића!
0089 Он оузе камен на рамена,
0090 Једном баци, док виду добаци;
0091 Другом баци, далеко одбаци;
0092 И прескочи скоком јуначкијем.
0093 Тад’ викнуше Турци Лијевљани:
0094 „Врат’ се амо, Босанска делијо!
0095 „Одбаци ти Туре Мал-агића
0096 „И одскочи скоком јуначкијем.”
0097 Кад то зачу Даничићу Виде,
0098 Поврати се Турској караули,
0099 Па се хајдук бјеше уморио,
0100 Те распучи диван-кабаницу
0101 (Засјаше се токе на прсима),
0102 Узе бацат’ камена с рамена,
0103 Те Турету далек’ одбацио;
0104 Но говори Хајкуна ђевојка:
0105 „Зло ви било, Турци Лијевљани!
0106 „Ово није Босанска делија,
0107 „Већ је ово Даничићу Виде!
0108 „Видиш, брате, токе бабајкове!”
0109 Ал’ је Виде Турски разабрао,
0110 Па довати лака џевердана,
0111 И побјеже пољем ка планини,
0112 А ћера га Туре на ђогину.
0113 Таман хајдук у гору зелену,
0114 Турчин трже пушку кубурлију,
0115 Те он гађа Даничића Вида:
0116 Погоди га у ногу лијеву,
0117 На десну се хајдук дочекао,
0118 Џевердану живу ватру дао,
0119 На добро га мјесто погодио:
0120 Ђе спучава токе на прсима
0121 Обали га са коња ђогата;
0122 Туре паде у зелену траву,
0123 Ал’ не може Виде да допадне,
0124 Да му русу одсијече главу;
0125 У то доба допадоше Турци,
0126 Да погубе Даничића Вида,
0127 Но му добра срећа прискочила,
0128 Те му пушка бјеше гласовита,
0129 Те се чула у Кунор планину,
0130 Познао је Мијат харамбаша,
0131 ’Ваку ријеч рече у дружину:
0132 „Браћо моја, тридесет хајдука!
0133 „Ено пуче лаки џевердане,
0134 „Виде ни је муке допануо.”
0135 Па поскочи на ноге лагане,
0136 Оде право низ гору зелену,
0137 А за њиме тридесет хајдука.
0138 Таман Турци Вида да свладају,
0139 А допаде тридесет хајдука,
0140 Те с’ уд’рише Турци и хајдуци.
0141 По једном се ватром претурише,
0142 Од Турака мало тко утече,
0143 Од хајдука мало тко погибе,
0144 Осим један Лазо барјактаре,
0145 А рани се Даничићу Виде.
0146 Ту хајдуци Лаза укопаше,
0147 Од Турака шићар задобише,
0148 Па се натраг у гору вратише,
0149 Однесоше рањенога Вида,
0150 Да се Виде планини вида.
0151 Тако сваком ономе јунаку,
0152 Кој’ не слуша свога старијега!

Напомене (из књиге Бошко Сувајџић, Епске песме о хајдуцима и ускоцима)

Извор: Вук, СНП III, бр. 65. Први пут објављено: Вук, НСП IV, бр. 35, стр. 260-265. Певач: Песму је Вуку послао Васа Поповић, а била је написана руком Марка Немањића. Мотив: хајдука препознају када оде у град по токе за дружину. Коментари: Вид Даничић је епски јунак непознат историји. Даничићи су чувена сењска ускочка породица. Песма хајдуке ситуира у крај око Ливна.

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 312-316.

• Бошко Сувајџић, Епске песме о хајдуцима и ускоцима, антологија, Гутенбергова галаксија, Београд, 2003., стр. 264-268.